Отаџбина

СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ГфЗЛАТИТИ

169

бакар на Саву, а она само овако — он опет тури главу међ ноге и испружи браду, као да му је ђем у устима Видак испусти узде па легме. у кола, а она све преко чагрћа, па по јендецима, па трчи, па трчи, па трчи Звони ! Је л' те да звони ? Да платим ! Он опст истрча на поље, али кад се врати на његовом лицу беше кеетало нестрпљења, и глупа всселост левагпе из очију, на које, по изразу мојпх земљака, већ почињаше цурнти ракијп. — Какав је то коеб — управо кобила ! Мајстор метнуо један пут један сандук — овако оволики — не знам шта је хтео ? А она : ђем па зуб, па овако ! Па како је летела он.^ко у авлнју. А кола закаче ; па стражњи точкови остану пред капијом, а мајстпр у капији, а сандук њега по глави, а предњи точкови код ора, а кобила пред кј ћу, а ми да умремо од .... од .... . ама шта су ти одвугле ове жигпце Дај једну жишку ! Капетан га впше-пе слупташе. Његове мисли беху далеко — чак у Књажевцу. Тамо му је била жена код матере, чекајући да се ослободи бремена. Али тада су тамо били и Черкези. Ужаспе комбинације севаше капетану кроз главу. Сва варварства, која су починили ови л.убимци Јевропе, сликаху се живим бојама у његовпм мислима. А поврх свега стојаше десператна неизвесност; ј^р од како је пошао у рат, само је два писма од жене добио. У оба му писаше да ће доћи чпм се породи и дигне, али од последњег ппсма беше прошло већ пет недел.а, а Турци дошли на Трссибабу, а Черкези руше његову кућу и пале му постел.у на којој му хможда жена лежи. Па ипак је он ишчекиваше. Има у човека једна жпца, лажл ива као случај, па ипак је зову „предосећањем». Когод игра на лутрији, тај при свагом вучењу има предосећање да ће добити, и никад се пе чуди по свршеном вучењу како га је преварило то предосећање. А удари ли само једном и на њега слепа срећа, он цео