Отаџбина

170

СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ

свет уверава да је знао да ће добити, јер му се све баш тако чинило и никако друкчије И каиетан Танасије већ трећи пут узаманце долази чак с позиције на лађу с Тошком муком измол.авајући допуштење од кошанданта, јер му се све чињаше да га данас неће преварити слутња. Али ево баш у овај пар учини му се да ни сама лађа неће више доћи. Он постаде нестрпељив, као и Благоје. Преврташе мисли, да просије из њих оно што је т8чо црно. Оде у Књажевац где јо се родчо ; уђе у своју кућу, седе под орах, којп је посађен онда кад јс се капетап родио, а који сада на својој периФсрији носи сухе грапе. Ту сахрани оца и мајку, ту проко пута замилова девојку, ту уз кућу однесе куму лимун и позив на прстен. 0 ! како му ту беше драго све : и стари орахов орман, и зарФови отети од неког турског паше још у првом нашем устанку, п скрхани ногари за кацом у подруму, и икона св. Николе с двокрилннм и увијеним носом, налик на два пужа, и ф :стан у сарачани, у којем је се његова мајка венчала, и опет. опет, и поврх свега: весело, благо и пуначко лице његове жене, и стидљива нада да ће бити отац. ... и ... не, не може бити ! Та ако су и Турцп иису зверовн. Он се протрл.а по чолу хтевшп разагнати ове мисли, — Мајстор је и Бог зна како рад био да се ождребп, настављаше Благојл, гледајући непрестано у место, на коме је капетан још при почетку седео. — Да богме! Јер то је хала, није коњ ! Е, али тако .... Капетан га тако мирно слушаше, као ону шеталицу иа сахату. Ни она ни Благоје ни мало му не ометаше да даље настави своје мисли. Онет је на старом месту Опет пламте куће, и по улицама леже пагрђене лешине .... Тек око по ноћи он се извали на клупу крај ирозора бацивши најпре још један поглзд на ламау која све слабпје светл>аше и све грђе смрдијаше, и на Бла-