Отаџбина

СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ

171

гоја, који хркаше, туривши главЈ %међ ноге, и пруживши обе руке напред, као да држи уздице. Залуд се капетан мучио да сведе очи — сан његов беху окупили Черкези ! Тек у саму зору као да мало лридрема, али тад се зачу кроз мртву ноћ равномерно лупање точкова, и узвикивање оних, што мере воду с предњег краја лађе, па онда пиштал.ка стаде будити успавану послугу на станичној лађи. Капетан скочи; сабл>а му се отиште и са звекетом лупи о земл^у. И Благоје се трже : — Нећеш, бре ! рече он, и као да поново повуче уздицс и поново заспа. Капетан истрча на поље у свеже јутро. Једва је дисао. Неисказан страх владаше њиме. Он у трк дотрча до станичне лађе. Докопа бачен алат с лађе која долазаше, и стаде је вући себи. И таман да заметне уже иа казук, а у гомили света опази једну жену, која издиже више главе дете у повоју. Капетан баци уже момцима, који се чудише његовом послу, занесе се п мало што не паде у воду. И кад му жена у оној тишми и гурању паде на прси и предаде му сина, прво сузе па онда пољупци почеше падати на пуначко детенце, које се ни мало не срђаше на свога досад невиђеног оца. И жена је плакала — то се већ зна! и друга једна постарија жена иза ње — и без тога не иде ! и најзад и детенце ототањи. Они брзо пређоше преко моста и склонише се у страну, правећи места другим путницима, који се гураше заједно са својим пртл>азима, јер још не беше ниједног кочијаша ни носача. Капетан хгеде много што шта питати жену, али никако да отпочне. На послзтку му се одреши језик: — Међер ти си жива! Он је ухвати и стеже за мишицу, као хтевши се уверити.