Отаџбина

КИ.ИЖЕВНН ПРЕГЛЕД

461

лична„ интелигентија мањннал, што он наравно неће никада призвг.ти, али баш и када би признао, логично још не сљедује да треба да се та интелигенција одваја у некакву касту у «некакву умну арцсто крацију« Класично је видети једног од најдароватнијих проФесора наше велике школе, како се прави такав демагог, да се чак руга и умној аристрократији, у којој је он барем гроФ ако не правн кпез. Та нико, слатки Гиго, па ни Блунчли не тражи да се од народне интелегенције гради нарочита касга, него се само тражи да и народни мозак буде престављен у држави, као што су му престављене руке и ноге и други органи. Та ваљда, Гиго, ни најбоље уређене уставне монархије као што су Инглеска и Белгија несу од беса заводиле своје горње домове ? Или ако ти по кад што у себи не можеш признати да уставна монархија »у опште има смисла и значења на данашњем ступњу политичког развића«, хајдемо да завиримо у најбоље републике, нас смо двојица и онако окорели републиканци. Што ће Швајцарској горњи дом, што ће Француској републици сенат, што ће ееверо-американском савезу слободних држава горњи дом ? Ја знам да ти имаш готов одговор: У Инглеској, Белгији и Францеској затекла се за пакост аристокрација по рођењу, којаје била важан Факгор у историјском развићу државе, па се није имало куде, морало се, да их ђаво носи, и њима дати некакво преставништво, а у Швајцарској и Америци то су Федерације, толико државица жртволало је своју самосталност дч би се савез начинио, па да би им се та жртав колико толико накнадила, створени су њихови горњи домови, у којима је сваки кантон, свака државица заступљена као целина, као државна индивидуа. Ово нпје наше нагађање, овако дојиста Гига тумачи у овој својој расправи о горњем дому појав што се та институција налази и у најбољим уставним монархијама и у најбољим републикама. Али баш и кад би хтели допустити тако — наивно тумачење једне појаве која се тако правилно понавља у целом образованоме свету као какав природни закон, баш и кад би допустили да републике заводе своје сенате као луксуз за задовољавање партилариетичке сујете појединнх контона, а молићемо, за што у поје диним државицама северо американског савеза има такође у свакој, поред скупштине и сенат који три пута толико времена траје колико скупштина ? Да није с' тога да се сачува успомена када је сваки Американац био државе за себе ? Или за то нпо Американци од своје интелигенције хоће да начине аристократску касту ? Ето таква логика Гигина натерала нас је да чак и ми морамо писати критику на његову државно правну расправу.