Отаџбина

562

КЊИЖЕВНИ ПЕРГЛЕД

Али хајдмо даље. Оада се Гига окреће оном разлогу Блунчлијевом, који је Гиги било по вољи огласити за најважнији, а то је : »Да он (горњи дом) чува од пренагљености и погрешака у којс може да упадне један дом скуцштински, даје заштиту против страсних тренутних расположаја, и у опште служи као гараницја против аасолутне свемоћности једне скупштине, која у заносу своје власти може да буде безобзирна, деспотска, да се ни мало не осврће на ман.ину и њена права и т. д.« Чиме побија Гига овај разлог Блунчлијев ? Својим разлозима? Не, цитатима из Џ. Стјуарта Мила и Беџхота. Али он не цитира као солидан научењак, веН као партизан, јер иначе нам не би прећутао да се оно што он цитира из Џ. Сгј. Мила односи на дом инглеских лордова, који нико не тражи у земљама у којима нема аристокрације по крви. Да се оно што је Гига цитирао из Џ. Ст. Мила не односи на онакав горњи дом какав би Србији требао, доказаћемо једним дитатом из исте главе, истога дела Миловог, који наравно Гига није хтео да види, Џ. Стј. Мил у своме делу о »Преставничкој влади,« у XIII-ој глави "о другом саборском дому«, вели 1 ) : »Слабости једне демократске скупшгине, која представља општу публику, јесу слабости саме публике, које долазе од туда што се нема стручног образовања и знања. Право срество помоћи било би ту ово : да се та скупштина удружи са каквим телом, које би се стручним образовањем и знањем одликовало. Ако би један дом престављао народно осећање, други би престављао личну заслугу осведочену и ујамчену озбиљском јавном службом, и укрепљену ирактичним искуством, Ако би један дом био народна скупштина, други би био скупштина државника, или савет састављен из свију живих јавних људи који су у каквим важним политичким звањима служили, и државне послове радили. Једна таква скупштина била би способна за много више шта, него да буде само неко умеравајуће тело. Она не би била само уздржавајуКа, него би била и иокретачна снага (наравно, да ово Гига није хтео да цитира). У њеним рукама власт да се уздржава народ била би поверена онима који су најспособнији и који би у опште највише склоњени били да народ на прави пут изведу. Скупштина којо.ј би био поверен задатак. да исправља за блуде народне, не би престављала сталеж (касту као што Гига вели) за који би се мислило да је противан народвим интересима, но би се састојала из оних, који су ариродни вођи народа ' Види то дело у преводу Владимира Јоваиовића, Београд, 1876, стр. 215