Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

463

на иуту напретка. Никоји други начин састава, нв би се могао ни ириближно уиоредити са овим у давању вредности и снаге умер&вајућој радњи скупштине. Било би немогућно, да се једно тело, које је увек прво у потпомагању напредовања, извиче као да би било само сметајуће тело« или као што Гига каже »излишно дакле и сувишио«. Али што ће нама Џ. Стјуарт Мил ? Та нама за то аитање не требају никакви цитати код овако речитих Факата у нашој сопственој једноставној скупштини. Ако је уговор за грађење прве српске државне жељезнице, који је српска влада закључила са Бонтуом, доиста таква несрећа за земљу, као што Гигина странка данас виче — онда што ће нам бол,их доказа да је једноставна свемогуКа скупштина такс исто велика опасност за државу, као да њоме управља најапсолутнији и најсамодржавнији монарх ? Опозиција томе уговору у скупштини била је тако многобројна, да је могла осујетити влади, и владиној странци могућност да закључи такав уговор, да је листом изашла из скуиштине. Она то није учинила. За што? То ће она најбоље знати. Али да претпоставимо најневинији узрок, да претпоставимо да није изашла из страха за своје посланичке мандате, из страха да ће притисак полиције спречити да не буду на ново изабрани. Па зар због таког мизерног личног рачуна, да пропада држава, да плаћа на суво преко 700 милијона динара штете, као што ту скоро израчуна Финансијер једних београдских новина, или макар 40 милиона као што веле Финансијери из Гигиног друштва? А шта велиш, драга Гиго, да је поред скупштине у којој искључиво решавају судбину ове земље Косте 0. Таушановићи, који не могу дати оставке јер знају да неће више никад доћи у парламенат — био још и какав сенат, у коме би седели Никола Христић, Јован Ристић, Ђорђе Ценић, Радивој Милојковић, Аћим Чумић, ЈевремГрујић, Јован Мариновић, Панта Јовановић, Филип Христић, Стојан Бошковић, и сви они који су макар колико времена као министри управљали државним пословима, у коме би заседавали митрополи г, све владике, председници касације и апелације, ректори велике школе и богословије, председници учених друштава, председник трговачког одбора, шеФглавног ђенералштаба, председник контроле, управници свију самосталних надлештава и т. д. да ли би се онда ма какво судбоносно питање ове државе могло решити „на врат на нос а као што твоји садашњи политички другови тврде да се лане решило питање о угововру с Бонтуом. Кад ви у вашем „Ћоси« говорите да је некакав домнул Љупче негде записат под ЈУ« од 50,000 динара, а некакав војвода дрински под № од 3000 динара, шта ти мислиш