Отаџбина

464

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

драги Гиго, да ли би ласно било записати под те нумере и ове чланове сената који су то по својим заслугама а ни по чијој милости? Али ова се критика и сувише отегла. Она би морала постати десет пута већа но што је Гигина студија о горњем дому кад би хтели само да пружимо прст на сваку нелогичност, на свако дотеривање цитираних ауторитета на радикалну ђунију, на свако сакривање иза соФизама које је нашао у Сијесу и ф-ранклипу, који се у питању о горњем дому повео за Сијесом, и т. д. Но то није ни нужно. Ми ћемо да пустимо нека говори човек, који је у пркос Гигиних денунцијапија један од најпоштенијих демократа Францеских, нека говори Аабуле, па ћемо тиме не само допринети да се у нас мало разбристре појмови о томе питању, него ћемо у једно показати за што је Гига онако цитрао Лабулеја, и за што му ништа не одговара. »Што је завело и збунило законодавца од 1789 — вели Лабулеј 1 ) тојешто је имао пред собом старинску краљевску власт, од које га је било страх. То краљевствс беше пустило тако дубоко корена, оно изгледаше тако силно и страшно, да људи несу могли довољно начина да измисле само да га ослабе. Тако се дошло до уверења да ће, ако се краљевству одузме законодавна власт па се, пренеое на једну скупштину, то бити једино срество да се народ наоружа противу несносних злоупотреба, и да се за навек осигура владавина слободе. У томе нико није видео да се на место очинске краљевске власти, која је била више арбитрарна него насилничка, ставља гаконодавно тело, у коме Факције отимљу суверенство Једна од друге. Ваљало је да свемогућност скупштине усрећи не само Францеску нело и цео свет, а међутим из ње су поникле све несреће и сва злочинства револуције. Ала су Американци били мудрији, ала су умели да предвиде што ће доћи. Родом из слободне земље, која је сама собом управљала од како је, не знајући за краљевство у далекој престоници осем по чувењу, становници инглеских колонија беху за рана научили да се не поверавају сувише власти једне скупштине, која може да чини што јој је воља са правима грађана и са сдободама. Остало је неопажено да су сви устави американски наперени против узурпација законодавне власти, док сви Францески устави окрећу своје батерије против извршне власти. Ми смо преко сваке мере осилили наше заступнике, ми смо се сами начинили њиховим слугама. Узмите устав североамеричких сједињених држава, узмите ма којих од оних 37 устава појединих државица у томе савезу; 1) ОиеВ1;10пв сопзМ1и(попе11ев, Рапв 1872, стр. 341