Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПГЕГЛЕД

465

сви су налик па наше републиканске уставе. Ту ћете наћи прокламовање права, ту се постављају и организаују три државне власти: законодавна, извршна, и судска, најзад право ревизије устава; али свака од тих одредаба има друго значење у Америци, а друго у Францеској. Ми смо преписивали речи из американских устава, али никада несмо могли да им ухватимо смисао. Шта значи наше прокламовање »човечапских« права? Просто хвалисав накит с лица државне зграде, који не може да послужи ни за што, опште начело, које сваки обични законодавац може да дотерује и гази како му је драго. Законима се устав непрестано утерује у лаж. У Америци се не прокламују »човечанска" већ просто грађапска права, то су услови и ограничења са којима народ предаје мандат својим посланицима. Ту иема апстрактних начела, већ Формалних одредаба, позитивних закона, који са свим чисто и јасно обележавају шта је надлежност законодаваца. Ту се законодавцу забрањује и да дирне у слободу савести и вере , у штампу , у пороту, у Јавност саветовања, у право слободне одбране окривљених у право зборова, у право молбе, у право на ношење оружја. Ту се са свим тачно обележава делокруг који се оставл.а законодавцу. Окупштинама је остављено да решавају о општим државним интересима, али им је забрањено да се пачају у личне слободе, у основна права које држава има само да чува. Ако законодавац прекорачи круг своје надлежности, која је овако обележена, судови га враћају натраг. Оудска власт, која је код нас у Францеској само опуномоћеник извршне власти, у Америци је суверена и независна власт у кругу своје надлежности. Тамо судија не само што не мора да се покорава скупштинским одлукама него он, имајући своју власт од самога устава, дакле од народа, уништава свако решење скупштинско, које је злоупотреба законодавне власти, он чини да свагда победи устав над сваким законом који би хтео да погази устав. Тамо има таквих гаранција за народно суверенство, о каквима ми у Францеској немамо ни појма. Подела законодавне власти у два дома, то је »правило вјери" у сједињеним североамеричким државама , или боље рећи, то је једна истина основана на искуству, о којој више нема ни разговора; али та подела није учињена само да једна скупштина умерава другу, него и да се обезбеди независност извршене вл асти. Американци не лудују као ми у суревњивости на спрам власти, они немају ни трага од наше мржње наспрам свега што се зове власт, па макар каква она бала. Напротив, они сматрају да је радња извршне власти врло нужна и добра док се креће у границама које јој је Отдџвина IX, 35. 30