Отаџбина

466

КЊИЖКВНИ ПРЕГЛЕД

устав пршшсао. Код њих иоглавар државе представља народ толико исто колико и законодавно тело; он је мандатар народни а не слуга једне скупштине. Они истина захтевају да скупштине учине да се преседник или гувернер покоравају законима али тако исто захтевају да преседник или гувернер наморају скупштине да поштују устав. Они не само да се не боје преседничког »Уе1;о« (не пристајем) негс га сматрају као апелату на јавно мнење која допушта земљи да на ново искаже своје мишЛ )вње да превагне оно што она хоће Ето тако су Американци извршивши искрено поделу власти успели да од слободе начине нрави благослов а од народне суверености праву истину. Та сувереност не може никада да се помрачи. Само се у Францеској дозволило једној скупштини да наметне грађанима устав, који им се не допада, и који они не могу мењати. У сједињеним државама нема устава који није нримљен општим народним гласањем (плебисцитом) и који не би било лако изменути. У Францеској народ је Херкул, који опава, и који се само пробуди да иокида своје ланце и да избере себи новога господара ; у Америци народ је домаћин и отац породице који бди непрекидно и који никада не даје оставку на оно што је његово. Тамо народ воли рсФорме, али се гнуша од преврата (револуција) Такав је американски систем, у коме се сви делови међусобно подуииру и потпомажу. У њему се све усредсређује у народном суверенству, све се своди на једно начело: да се што више ограничи законодавна власт. Замените овако добро схваћену организацију свемогућношћу једне једине скупштине, и одмах ћете видети да несгаје свију гаранција, слобода је изгубљена. Одмах видите да је прокламовање човечанских права иразна реч, ]ер скупштина може ако јој се хоће да од њих не водп рачуна; одма је судска власт потчињена, заробљена; председниково »Уе1"о« постаје тако исто немоћно и смешно као год и оно Луја ХУ1-ог; устав који се дотерује по ћеФОвима законодаваца прави од народа слугу; нема више ни помена о суверености народа, сад су суверени само скупштинари, који су на своју корист злоупотребили, узурповали мандат који им је поверен Зар није тако било код нас, зар то није историја наше велике скупштине (конституанте) и конвента? Је ли јасно сада да питање о једноме или о два дома није од оних питања код којих је равнодушно хоће ли се овако или онако решити. Ту је сувдтина питања у слободи. Направити републику са једноставчом скупштином то смисла нема. Народна влада и апсолутна власт, то су ствари које једна другу искључују. То је тако