Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

467

сјајна истина да се човек мора упитати како је то могло бити да је наши очеви несу ни назирали. Одговориги је лако. Ко има искуства у револуцијама тај ће знати да има критичких момената када страсти и заблуде заслепе најбоље духове. Тако је било 1789. Прочитајте први предлог за устав који је поднесен скупштини 27 Јула; нема ништа паметније од извешћа бордовског архијепископа Шампијона де Оисе. У њему се иодела законодавног тела у два дома препоручује најбољим разлозима, примером Инглеске и Америке; али то се догађало сутрадан пошто је освојена бастиља, када се није могло мислити ни на што друго него какав нов удар да се зада племству и краљевству. У томе наступу грознице коме беше стало до будућности и до трајних интереса земље? Законодавац је од свога страха и од своје срџбе градио законе. Одбацујући поделу законодавног тела, велика скупштина (конституанта) није слуша 1а, само своје страсти, њу је гурало јавно нење, она беше занесен& теоријама које беху у моди, шимерама о којима се онда није ни слутило колико су таште и колико су опасне Револуције се олује, у главама ври, ту је царевање метаФизичара који не водећи рачуна ни о људима ни о стварима, воде политику са апстрактним Појмовима и разлозима, као да је то алгебра. Године 1789 беше политички алгебриста калуђер Оије, лажан и педантан ум, који је најпре одбио дводомни систем у име логике и начела а после је у уставу од године VIII морао да оснива скупштиау са три дома. Међутим ваља признати да се он, захтевајући једноставну скупштину ослањао на велики ауторитет Тиргота. Позната је политичка реФорма коју је тај славни економиста хтео да свеже са својим именом: општинска управа са таквим истим представништвима срезова и округа, и над свима једна велика једноставна муниципија која управља целом Францеском под руком краљевом; то беше предлог и сањарија Тирготова. Он због мржње на аристокрацију и због своје љубави за све што је просто и једнолико, одбијаше све што је налик на компликовану владу инглеску. Ми знамо да је он успео да чак и Франклина преведе у своју политичку веру, те је овај вративши се у Пензилванију завео једноставну скупштину „Влада са два дома — говораше он — изгледа ми као кола која су и с преда и с трага запоегнута, па коњи вуку у противу положеним правцима«. То су само речи Франклинове, мисао је Тирготова. Треба ли да додам да се тај племетни човек први пут у свом животу преварио ? РеФорма коју је он увезо и Францеске скрхала се о здрав разум американског народа. Пензил30 *