Отаџбина

468

књижевни ирЕГЛЕД

ванија се врло брзо вратила на два дома, и више није дирала у то. У пркос своје дароватости Тирго није могао да појми разумност американску ; он се љутио што они задржавају једну установу која се преживела и дао је израза својој срџби у своме славном писму доктору Прајсу. Њему је изгледало чудновато да се говори о баланоовању власти' у народу који се састоји из све самих једнаких грађана, у земљи где нема ни краља ни племства. Он не пристајаше никако да ваља установљавати разне скупштине воје би једна другу држале у равнотежи, него захтеваше да се све власти збију у једну циглу. у власт народа. Ова страсг за јединством коју ћемо опет наћи код Сије-са то вам је болест Францеска; она своди државну владу на механички задатак. Цео посао законодавца у томе је да упропашћава машину, њене полуге, њене тегове и цротив-тежишта. Међутим влада није справа, већ организам, жив и заплетен као и другатво, које преставља. Задатак јој је да осигура хармонично развиће свију разнородних сила које друштво саотављају. Претерано упрошћавање само је сакаћење слободе. Зар би требало много окретати Тирготову мисао, па да из ње искочи деспотизам ? Ако је оно што дели законодавну власт на два тела, извор поцепаности, онда зар онолика множина посланика у једној скупштини није такав исти узрок забуни и нереду ? На што се заустављати на по пута ; Бонапарте резоноваше као и Тирго, и показао се још логичнија од њега, дотеравши начело јединства до крајње конзеквенције, он се прогласи за јединог представника Францеске, и стрпа републику у џеп. Један американски родољуб, који је имао велику улогу у револуцији, Џон Адамс одговорио је на писмо Тирготово. Његова »одбрана устава сједињених држава« која је изашла 1787, то вам је велика књига, мало тешко написана, али ће се ипак свагда с коришћу читати. Писац је у њој доказао да ни у старих народа ни у нових нигде није било слободе где законодавна власт није била подељена. Адам је државник који је радио на сдободи. Он ана о владању много више но Тирго, Мабли, и сви други Францески филозофи . Дал' је тако нека се суди по његовим пророчанским речима којима је завршио своје дело, при чему нека се не заборави да је он то писао две године пре него што је сазвана прва скупштина, 12 година пре 18 Бримера. „Сви народи, под свима облицима владавине имају и треба да имају политичких партија. Највећа је мајсторија у томе да се