Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

469

једна партија контролише другом. Да би : се то постигло, има само два начина: монархија, која се држи на стајаКој војсци, или по дела власти и равнотежа у уставу. Онде где народ има гласа али нема равнотеже, ту ће бити вечно таласања, револуције и покоља, докле стајаћа војска са каквим ђенералом на челу не начини силом ред или докле цео народ не појми потребу и не заведе равнотежу." У почетку револуције нико није у Францеској осећао како је мудро ово мишљење. Највернији ђак Тирготов, Кондорсе писаше писмо једног грађанина из Њу-Хевна у којима под маском американца преп:>ручиваше јединсгвозаконодавне власти , које Америка тако одлучно одби.јаше. Оије који беше тако исто апсолутиста као и Кондорсе његов саветник и пријатељ, сводио је цело питање у један силогизам. »Закон је говораше он — воља вародна ; народ не може у један мах имати две разне воље у једној истој ствари дакле законодавт тело, ко|е пресг»вља иарод треба да је једно Шго ће два дома? Ако се слажу један је излшцан, Ако се не слажу један од њих не само да не преотавља народну вољу, него баш смета да по њој буде: то је узапћивање суверености", Резоновање Сијесово беше добре среће оно аостаде „верују« свију лажиих и ограничних умова. (овде морам да извиним Лабулеја пред Гигом. Оиромах Лабулеј није могао слутити да ће и Гига послужити се овим његовим цитатом из Сије-са као главним разлогом за једноставну скупштину) За њих је дирнути у јединство законодавног тела то исто што и атената на јединство народно. Међутим Оије беше побркао свршени «закон са саремањем закона, а то су основно различне ствари. Нема сумње да је у републици закон воља народна као што у апс. монархији воља владаочева и доиста ту не може бити ни говора о двема противу положеним вољама у једно време и у једној ствари, али шта се у томе мења бројем и подешм саоетника, који су дебаговии закон ? Била .једна скуаштина као што беше 1789 и 1848, биле две скупштине, као што је у свима уставним зем вама, било да их има три као што беше године VIII, или да их има четири као што беше у старом шведском уставу, крајњи је резулгат свију њихових саветовања свагда један, протамовање једног истог закона. Цело је дакле цитање у томе да се покаже по коме еисгему може да се најбоље консгатује општа воља; јединЈтво народно не долази при томе ни у какву опасност. Према свему изложеном не треба много искуства ца да се увиди да једноставна свемогућна и неодговорна скупшти на спада у ону врсту иолитичких тела, која најлакше протурују своје ћеФове. (каприсе) као вољу народну.