Отаџбина

470

КЊИЖЕБНИ ПРЕГЛЕД

Заблуда Сијесова и његове партије била је у толико злокобнија што се у Францеској одржала са још једном илузијом која је тако исто жалосна. Код нас је народ и његови нреставници једно исто; изгледа као да наш народ, чим избере своје посланике одмах даје оставку на сва своја права, која предаје у руке својих претставника. То је најобичнија ствар чути како скупштина вели да је она народ, како говори о свом суверенству. Кад Луји XIV рекне „Ја сам држава 8 то нас вређа, и ако је он имао право да тако говори странцима, јер он је био доиста једини претставник државе наспрам иностранства, међутим у једноставно.ј скупштини нема већине, па ма каквим случајем постала већина, која одмах после своје победе не би подвикнула поносито в Ја саж чарод". Тако се оснива тиранија. Ако икада усхтемо т[ ајно основати републику у Францеској ваља један цут свргпити са том тобожњом сувереношћу наших скупштинара, ваља их чешће потсећати на њихове дужности него на њихова права и аља вда се наша уставност прожме наче. лом које "је често казивао Вен, Констан, велики приЈатељ слободе дакле и велики непријатељ скупштинске свемоћности: Народ је само онда слободан када је власт аосланичка ограничена. Лафајет нам прича у својлм мемоарима у којима има врло занимљивих података о сгаљу у коме се умови налажаху за иреме револуције, како је он 1789 остао готово једчни посланик који је тражио два изборна дома. Огромна већина коиституанте беше потонула у Фанагизам »јединства« поделу законодавне власти од бише метаФизичари, економисти, гомила нивелатора која ј е држала да је државни сенаг то исто што и аристокрагски горњи дом, и чанколизи те гомиле. Противу два дома беху н бесни ариотократи који су гласали за оно, што им се чинило да је најгоре, само да би тиме анархија постала што горе и да би се тако лакше краљевство повратило. Од гога тренутка беше постала повреда народног величанства ако би ко захтевао поделу законодавне. власти Како 1е бнло може се судити по оном славном преддогу безапенЈГ, Ламурега који је 7 Јула 1792, на месец дана пре 10 Августа распламћивао чо^ланике свију партија предлогомда се за навек одбаци репуилика и две скунштине« Зна се колико вреде таке придике. Док се животињски глупа гомила опијала празним узвицима један просвећен родољуб, Отанислав де Клермон-Тонер изјављиваше Францеској, да устав од 1791 осуђује народ на анархију која ће трајати све дотле док се не појави какав госа. Узрок те анархије беше једноставвост законодзвног тела. Једна једноставна скуагитина — писаше ои — бчЛе увек десаота или роб. Ова