Отаџбина

КЊИЖЕВНИ 11РЕГЛЕД

471

иресуда могла би послужити као надгробни натпис за историју конвента. Има четрдесет година како се не штеде никакви парадокси, само да се оправда ова чувена скупштина , и да јој се прибаве наследници. У агитацијама клубова и општина, у борби жирондиста с јакобинцима , има некакав кобан сјај који заноси и вара уобразиљу једнога народа који ју је искварио позориштем и романима. Права је дужност иротестовати противу извртања која би хтела да утерају у лаж сведоџбе ондашњих сувременика. ФалзиФикујући историју, ФалзиФикује се и савест људска, и спремају се жалосни догађаји који нас данас доводе у очајање. Париска комуна од 1871 није била ништа друго до клета пародија комуне од 1793. Ако речи : слобода, једнакост, република потсећају на врло жалосне догађаје, ако задају стоах од кога лека нема, то је конвенат крив , он је обешчастио те речи , које би иначе заг| евале свачије срце. Бели се да је већина конвента била састављена од поштених људи, од родољуба. Ја пристајем. Али колики је то доказ противу јединства скупштине ! Колико је узурпација, колико насиља , колико злочинстава одобрила та већина својим Кутањем и својом слабошћу. Дрскост неколицине бесомучника била је довољна да законодавпи , застрашени плаћенпм руљама, признаду као законито стање оно , које Је Боаси д' Англа један од начеститијих чланова конвента, имао храбрости да назове ,царством ■разбојништва и ужаса" То беше 1795 кад је Боси д' Англа ово говорио оним члановима који још не беху погинуди на губилишту; известилац за устав од године III приписиваше свемоћноети једне скупштине све незреће које су бесниле ао Францеској ! Позивајући се на то грозно и скорашње изкусгво , он брашаше дводомни систем „Ја се нећу — говораше он — дуго бавити са цртањем опасности која је не раздвојна од једноставне скупштине за мене говори ваша сопствена историја и ваша савест. Ко би могао боље од вас казати колико у таквој скупштини може ди се осили уплив једнога човека, ко би могао боље казати, како страсти које се у такву скупштину увуку, како поцепаност која може у њој настати, како интриге и дрскост неколицине беседника, како лажно јавно мњење, иза кога је тако лако заклонити се, могу да изазову догађаје, које нико више не заустави, могу да изазову срљање у пропаст, које нигде више не наилази ни на какву сметњу, могу да створе законе, који могу учинити да народ изгуби своју част и слободу, а народно заступништво своју снагу и своје уважење ?