Отаџбина

472

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

»У једноставној скупштини тиранија не наилази на ометње осем на првом кораку. Ако јој какав непредвиђен случај, некакав ентузијазам, некаква популарна заблуда помогне да прескочи ту прву сметњу, она више не наилази ни на какву препреку. Оада се тиранија наоружа свом влашћу народног преставништва противу самог народа, она поставља на једини и солидан темељ престо ужаса, и онда не прође много па се и најпоштенији људи приморају да изгледају као да одобравају сва злочинства те тираније, да одобравају реке људске крви, које потеку, док не стигну да начине заверу, која би могла оборити тиранију , и повратити слободу« Добро би било када би сваки члан сваке Једноставне скупшгине зрело размислило о овим речима. Испрва увек се имају најчистије и најпоштеније намере , сви су умерени , помирљиви, сви мисле само о народу. То је историја сваке нове владе ; да је Нерон био цар само две године, о њему би ое сачувала успомена Титусова али мало по мало атмоФера скупштинска се загрева и квари као год и она у палатама Људи постану непшерљиви , суреви.нви, амбициозни. Од партија се кварежом начине Факције. Чим виде да могу да ураде шта им се хоће, они се усуђују да раде свашта. Час сревилни а час деспоти, они пузе пред ногама вођа, које ће сутра оборити. Обузме их не знаад како задовољство да разбијају идоле, које су сами подигли. Влада постаје њихов пљен , државним службама награђују своје креатуре и своје улизице ; правда и сдобода жртвују се интересима и страстима једне котерије ; народ је заборављен, издан. Нико не може да се одупре овом нијанству свемоћности ; у господарењу има нека перфидна драж која отрује и поквари најбоље људе. Ја нећу ништа да говорим о троЈној скугтштини из усгава од године VIII. То беху маште ; види се да то беше Сијесово масло. Ко би могао као збиљу узети трибунат који је имао само да гсвори али да не гласа , законодавно тело које је имало само да гласа а да не говори', и сенат кји би имао да чува слободеа , који није никада имао друге куражи осем оне да сачува своју плату ? Олобода вема никаква посла са таквим преставничким ђозбојаџилуцима. Друкчије стоји с' уставом од 1814. Он беше не само подра жавање слободном уставу од Инглеске, него та беше и признавање оних установа и гаранција што их је Фрацуска тражила 1789. Ма како да је био скучен изборпн закон, ма како да је била слаба организација горњега дома, ипак је тај устав основао конституционалу владу. Народ дође к себи, и у место Факција, доби реч Фран цеска. Зна се како се у сљед тога држава брзо опоравила од после-