Отаџбина

из позоришта

479

марење великих песника на које су усуђене, као да је казна за њихово подсмешљиао и злобно иредусретање душевне невиности оних аос тиднијих и племенитих жвна, које види само узвишени поглед ђенија у свој својој оожанЈкој ариродности и лелоти Ио ари свем том мора се признаЈи, да жена, која је успела, да се из праха диже у највише друштвене режијоне, да истисне легитимну краљицу и закониту супругу; да примора краља да сгуии с њом у дивљи брак, да угуш^ чаверу надуте аристокрације и да изнуди од најдуховпгијих људи свога времена удварање, да таква жена, ма какви јој се пороци приписивали, није била обична смртна. Људи се могу вазда снебивати при успомени својих слабости спрам такових мраморних женских кипова, могу за утеху и утискавати којекакве мундуке као главне јунаке у њиовој судби, али оне ипак огтају сунчаник пред киме бледи н пада у засенак сва њиова околвна. Зато онај ко .ји не поанаје писца овог дела не појима одкуд овој трагедији име Нарцис, кад маркиза Помпадура господари целим заалетом, кад она води борбу, прот^в законите жене, да би на њено место могла постати краљица. Аји како ово није једина замерка овом комаду, који носи на себа најизразнији оглед свију како добрих тако и хрђавих сграна овог немачког писца, то сматрамо за своју дјжност , да ианишемо о њему неколико речи. БрахФогел као и Грабе и Бихнер, спада у ред оних песника, који се посветише глориФикацији оних уметничких нарави, који се у вечитој грозничавости незадовољства и демонском беснилу, својом кривицом сурвају у бездане лудила. Порушеним здрављем и усијаном Фантазијом Брахфогел сам прошао је као песник и глумац ону скалу горких и очајних болова неуспеха, који ломе енергију и сваку решимост, а остављају у души неки празан јед, који налази одушке само у лажном патосу. У његовом „Ахаму, гранадском лекару« колебљивост и неповерење трагички је моменат драме. У трагедији Монс де Ко„ трагички је јунак проналазач парног казана, који у л >дници бедно скончава својживот. Сличне теме пропалих ђенија обрађивао је у романима »Фридману Баху« и „Шубарту п његовим сувременицима." У свима његовим делима има неке чудновате смесе Фантастичности н суровости, сентименталности и цинизма. БрахФогел је био самоук, за то је његова мотивација тако сложених душевних потреса врло површна плитка и његови радови неједнаки тако, да се међу његовим делима не може да повуче паралела. У осталом у њега је богато врело романтичких ситуација које са доста среће може да преобради у драмске еФекте. Осим тога у сликама његовим има живота и топлине, а она наклоност, што га свуда вуче да ФилозоФира, чини, те ,је он стекао доста образовану публику.