Отаџбина

ВАСКРС КРАЉВПНЕ СРПСКЕ 22. Фебруар 1882 године. * * * На сграну перо! Нећу калема! Дајте ми груду тврдог алема ! На страну књиго, пуна бледнла! — Не би ми, друго, ништа вредила ! Дајте ми плочу злата сувога, Дајте ми снагу грома тешкога, Да режем спомен грдним словима, Нашим жудњама , нашим сновима, Што га створише дуги векови ; Нек спомен виде сил ни светови !.... * * * На развалини двора Призренског Па рушевини сјаја краљевског; На туж^ом пољу страганог разбоја ; На грозном месту српског расгроја ; На гробовима дичних синова ; На снажном бедру црног Косова ; На земљи јадној, земл.и мученој, Сузама, крвљу дуго тогтљеној: Диже се престо зидан костима, Сноменик диван славним делима ! Диже се престо седог Немање, — Наше старање. наше уздање ! —