Отаџбина

2

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

сами увидети, да се развитак нашег питаља не би могао довољно разумети, ако се не би, макар и узгред, познали сви они утицаји, који су, било из даље, било из ближе, захватали у нашу судбину. Она је била много сложенија, но што њен исход изгледа ; имала је да рачуна са много више чињеница, но што се спол.а види : и са вазда будном и прерађеном европском дипломатијом, и са патриотичним али превртл.ивим суседом Кузом, и са вредним и одважним, али хитрим и лукавим Гр, цима. Све те утицаје сретало је наше питање узгред, а стално и непрекидно имали смо ми да рачунамо са непостојанством ствари на БосФору, где су скоро неко лико година, које имају да обухвате ове наше успомене, држали крму Алија и Фуад, искусни дршавници, остарели у служби отаџбине, а богати свима особинама окретиости и довијаља источног. Доста већ поодавно опростили смо се са нашим пријатељем Кузом и видели несрећни исход борбе за њега, а срећни за његову земл.у ; прегрмела су већ и силни догађаји на чешким бојиштима, а оставили за собом победу на Садови и одузели мах Аустрији да, упоред са Турском, сузбија тежне источних хришћана; бацили смо поглед унапред на џиновске напоре храбрих Крићана, којима заузимање дипломатије није ништа више донело но беду, пустош и жртве. У колико је дппломатија веће уступке тражила од Порте, у толико је ова све већом силом навалзивала да Крићане сатре, докле их није и сатрла, добро знајући, да Европа није решена, да је и принуди на концесије, које од ње захтева. Још са овом борбом корача упоред наше градско питање, али се већ толико еманциповало, да се више ни на што не осврће : оно је узело свој самостал&н пут, који га води правце у срећно пристаниште потпуног успеха. Ми смо га оставили у веома повољним одзивима од стране дипломатије, а у неизвесности од стране Портине