Отаџбина

I"

ПОСЛЕ БОМБАРДЛЊА БЕОГР4 ДА

3

(чл. IX.); доцније смп видели (чл. X), како га је дипломатија увукла и у своје преговоре вођене о положају Турске у опште. Она прва Фаза његова навршивала се у месецу декембру 1866. На крају тога месеца приспео је у Царпград нов Францускп послашш, Вуре, последннк Мутијев. Долазак ово^а дипломате у Цариград обележава нову тачку аиокушаја" у Турској, нову Фазу у нашем градском питању. Буре је имао са мном доста поверљивих разговора из којих сам могао извести, да он своју мисију не схвата другачије, већ да иреаороди, да иодмлади Турско царство, узев га иод своје туторсгво. Кад год бих му ја представљао, да ће ударити на несавладљиве тегобе, одговарао би ми обично да. не очајава. Колпко је он бмо противник Грчкој и Грцима, толико се изражаваше с понповањем и уважењем о народу српском. Но докле сам ја, гледајући сваки дан очима призоре малаксалостп и изнурености Турске, снивао, како би политика стална, јасна и доследна могла за мало година довести отвари па ту тачку, да Србија завлада положајем у Турско.ме царству : Буре би ми доказивао, да су наши интерсси с турскима изједначени од онога дана, кад нам Порта градове остави, па да се и ми имамо интересовати за препорођење царевине. којој смо саставан део. Србија треба да уђе у нову еру својих одношаја с Порто.м. Положај треба да се обрне : у место што страхује од Порте. Србија треба де јој се приближи, па да и протекцију у Цариграду гражи ; у место да управља очи ■своје на другу страну, она треба да гледа на Цариград. <( Да се положај обрне, не зависи, одговорих ја по-сланику, од нас, но од Порте: ни чија рука не може нас одвратити од наших интереса. Русија јо нрва почела, да се интересује за нас, па је природчо да је она у нас и нашла признавања* Што се тиче наше тежње за увећањем, коју је посланик такође додирнуо, ја ни-