Отаџбина

ЧИЧА НАЈДАН

507

проси као богалв, али нема дана у години када 'ио читаве Фамилије швапске, маџарске, талијанске, не прелазе, да амо у нашим крајевима траже ону помоћ, коју им је дужна дати само њихова рођена отаџбина. Београд братски прима и храни ту светску сиротињу. Србин је милостив, гостољубив, он дели сиромаху, не питајући га : које је вере и народности. А када су у доњим крајевима Аустро-угарске пре оно четири године купљени прилози за српске рањенике, добре аустро-угарске власти ревносно су хватале и хапсиле скуиљаче прилога. Т1а не само то. У београдским хапсанам? две трећине је лопова и скиталица са стране. Сваки вам је то дојурмо амо, к нама, да олако живи да нашу муку једе. Колику ми онда снагу требамо, да се бранимо од гостију, који су потеглилп к нама из те образоване Јевропе, да међу нама, к необразованима и , шире овако лепе «културне мисије" ! ? ! Мала су нам срества, којима данас располажемо противу тога зла. И ма да један господин, чиновник стране државе, на жалост по народности Чех, има обичај заједно са нашим пародним послаником гооподином Н . . . . да грди наше полицијске власти ; опет би могли обојици и казатч и доказати, да су нашп полицијски чиновници, ако не друго а оно бар поштенији од оних у Аустро-угарској. Ако нам ово овај последњи господин, по своме начелу, неће веровати, на сваки начин, онај први господин неће хтети показати вољу, да га убеђујемо аустро-угарским дефраудацијама, којима су из дана у дан пуне њихове рођене новине

Господа имају своје хотеле, где се билијаре читају новине и политишу ; трговци своје каване, где се картају, доминирају и свађају, мајстори опет своје, где се псују и пију ; па и онај талог друштвени : скиталице