Отаџбина

562

девојка орлеаика

И сви што живе у Брабанту срећном Раскошни Генци што се поносе У свили и у кадифи, Оеланци Што држе поред мора градове Богати стадом Холандези то оу, Утрехци па и ВестФризланди чак С леденог поља — сви су с војоком тсм Бургунд их води да Орлеан отме. 'Гибо. О гадне злобе, раздора, несреће, Што на Француза подиже француза, Бертран. И она стара мајка, краљица, Изабо горда, баварска кп.егип.а У чеЈИчноме панциру је гамо И речма бурним и отровним буни Тај бесни народ против сина свога На грудма својим што га је носила' Тибо. Проклета нек је, нека Бог и њу Понизи ко и горду Изабелу. Бертран. Оадсбури страшни зидове што руши, Под Орлеаном води опсаду, А с њим Лионел бесног лава брат, И Талбо што у боју војску коси Ко сноаље мачем убилачким својим. И у бестиду своме се заклеше Под срам да баце што је женско све За мач пак што је да се да под мач. Четири куле начинили грдне Да град оданде прегледају боље в На њима стоји вазда гроФ Салсбури, У граду гледа заплашени свет. И грдне, тешке бомбе хиљадом Бацају тамо, цркве срушише, Нотр Дам кула краља нашега Пред њима пригну узвишену главу. За барут лагум ископали свуд Над царством пакла сад вам стоји град, И сваког часа очекује јад, С грмљавом да се растави са светом, (Јованка врло пажљиво слуша, мете шлем на главу) Тибо. А где су били мачи Сентраља? Ла Хир где беше, бедем Француски?