Отаџбина

ДЕВОЈКА ОРЛЕАНКл

Где Диноа, што непријатеља Онако силно испред себе гони? Где краљ? Зар гледа руку скрштених, У целој земљи несрећу и јад. Вертран. Краљ у Шинону седи, војске нема, Не може да се ни крене у бој. Па на што храбре вође и јунаци Кад народ, војску ужас обузе? Страх неки, као да га посла Бог, И најхрабријем срце украде. Шта ту помаже војводина реч? К'о овце што се сабијају у чопор Кад чују вучији урлик, тако сад У брда бега Француз, заборавља На славу старих, крије се ко жена. Један једини јунак иричају Нешто је мало људи скупио, Шеснаест чета краљу одвео. Јованка. (брзо) Тај јунак, ко је? Бертран. Витез Бодрикур. Ал тешко да ће душману умаћи Две војске гоне н.ега једнога. Јованка А где је сада, каж' те ако знате. Вертран. Дан ода једва да је далеко. Од Вокулера. Тибо. (Јованци) Шта се тебе тиче?! За ствари питаш неприличне себи. Вертран. Душман је силан, а од краља нам На помоћ није ни мислити, за то, У Вокулеру решили су сви, Бургунцу да се на милост, предаду; Те тако Брнту робови да нисмо. Под својим краљем остаћемо тако, Под стару круну потпашћемо можда Ако се негда измире и сложе Бургунска и Француска држава. Јованка (одушевљено) На страну мирба! Доле с предајом! Јер спас је близу спрема се за бој. Пред Орлеаном пашће Брит у пра! Превршио је меру плод је зрео,