Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

623

спреме једаога народа, па треба сви да им приступимо и колико је могуће, помажемо их. Оамо Фидозовисање и социјалисање не ће нам очувати ни ооо што имамо, а некмоли ли да нам јога шта привреди. Ми имамо као народ много потреба али ваља умети разликовати прече и корисније, на овима и сву пажњу поклонити и сву снагу за њихово остварење уложити. Кад се једне цељи постигну доћи ће друге на ред, па и њих мушки и патријотски савлађивати. Само зрела оцена дневних потреба и озбиљна и патрпјотска радња на постигнућу и испуњену њиховом, води народе и државе светлој будућности. 12 Фебруара, 1882, Један војник. »-Г-ј—

КЊИЖЕБНИ ПРЕГЛЕД

Рад, лист за науку и књижевност, свеска за октобар 1881 и т. д. (нДСТАВАК) Вило би на реду да сада говоримо о чланку г. А. Алексића којл се зове „ Смедеревски жељезница " и у коме се доказује како би огранак жељезгшце Пл^ип-Смедерево, био »на штету осталих места и на штету оастанка целе државе «. Ми радо верујемо да је г. А. Алексић тако исто одличан стратег као што је добар енжен>ер, али прочитавши због његовог чланка још један пут студију, »Српске жељезнице са трговачко политичког, технпчког и Фииансијског гледишта« која је наштампана у 1"6-ој свесци »Отаџбине« (за Јули 1880 те) стр. 593—613, нађосмо да Финансијски и политички разлози г. Алексића нису ни мало основани, напротив да је баш са тих разлога ваљало трасу наше главне жељезничке пруге провести кроз долину Мокрога луга, преко пресла између бсоградских винограда и Бањице, косом кумодрашког брда до лресла изгао, и тиме се ова пушка и ваи војске и аваничне олужбе уиознала и уземљи одомаћила. А на тај начин могла би имућнија класа набавити себи проиисно оружје, за веџбање у народној војсдн, и тиме олакжети држава наоружаље толике војске