Отаџбина

624

КИИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

међу Авале и Кумодраша (ту тунел од 100 метара), па онда дуж врчинске долине до вододелнице која се пружа од Парцана до Смедерева (тунел између мале Иванче и Камендола, 600 метара) и одатле или право на Смедерсво или преко Колара на Малу Крсну. Тим би се једна важна трговачка варош Србије довела у свезу са нашом главном жељезницом, она сама би била толико исто дугачка као садашња или (варијанта Мала Крсна) заТ, километара краЛа, а што је главно уштедило би се за цитаву годину дана тунелског рада. Што би се са таквом линијом и Пожаревац могао врло јевтико свезати, то бн било мриде. Ни војнички (стратегијски) разлози г. Алексића 1,е могу впше да нас убеде. Јер кад он сам каже да непријатељска лака Јкоњичка) одел>ења могу за непун дан хода доћи до Плане и тиме пресећи целу нашу пругу н напунити Шумадију, кад он сам вели, да би се од навале са севера моравском долином могли усиешно бранити „тек негде око Вагрдана 0 — онда значи да цела наша садашња траса са војничког гледишта не ваља, и онда ни увлачење Смсдерева и Пожаревца у нашу главну жељезничку линију не би је Бог зна како погоршало у војничком погледу, а у економноме и Финансијском нозитивно би била боља ; онај разлог г. Алекеића »У колико код нас још не усвојена заштитна ђумручина не штити домаћу производњу, у толико може бар неки крај заштићен бити ариродним ареаонама, дакле тежцм довозом страних фабриката, ® сигурно Је за то написан, да би поштоваоци г. АлексиКа могли по/мити одкуда и он у »Раду«. Нама као лајицима у тим питањима изгледало би логичније, ако је доиста сва срећа народне економије у заштитној ђумручини и у природним препонама за дсвожен.е страних Фабриката, да несмо никако ни приступили грађењу жељезнице, већ да смо завели заштитну ђ.\мручину, или још боље, да смо Србију оградили од целог света једним — хинеским зидом. 0 чланку Ст. Ловчевића који се зове „једна глава из социолсгије" који доказује како и сирота наука мора у веку жељезнице, телеграФа и телеФона да „лети 9 , како природне наЈке неисцрпљују »духивне појаве« и како се баш на њима налази некаква раскрсница, с које један пјт води у причу о чудесима, а други у науку о друштву ( социолсгију ), у коме се доказује тако научна теза као што је »Није наука само егзактна на}ва, нсго где год има иревизије (?•') има и науке" о таковоме чланку немамо потребе ни да говоримо, једно што нам је Др. Докић (бдносно Хексли) неколико листи напред показао у истој свесци »Рада« да је цела социологија, са свима »духовним« и мирским појавима само једна провинција