Отаџбина
књижевни преглед
25
биологије, а друго што г. Ст Ловчевић не може бити крив за немачки превод Спенсеровог „увода у учење социологије" из кога је он сву ову мудрост поцрпао Кад се ови цитати упореде са Докићевим цитатима из немачког превода Хекслијеве беседе, изгледа као да је један од узрока са којих је васкрснут стари комунистички „Рад" у новом облику на учног органа радикалне странке био и тај, да немачки преводи Хекслија, Сленсера и Веџхота добију прилику да се и на српском језику мало просвађају. Знате, то је наука, по мишљењу наших радикалаца. Тако исто немамо ништа да кажемо о »изводу« који је финансијер наших радикалаца начинио из ШеФлеовог дела »Начела порезне нолитике с обзиром па дневча Финансијска питања у Не_ мачкој и Аустрији«. Ми смо у своје време, када је ШеФле неко време био министар Финансије у Аустрији много, читали о ћенијалности тога Немца, и ако је не видесмо на делу у Аустријским Финан_ сијама када је он њима управљао, али када прочитасмо овај „извод« — онда смо се запитали : да ли је наш мозак тако ограничен да би га ваљало осудити целога живота на читање Пелагићевих књига, или је овај »извод« тако осакатио ШеФлеово дело, као да је оригинал наших радикалних Финансијера ? Карактеристично је само то што се из овога чланка види да ни пунонадеждна радикалија нема Вог зна каквих Финаноијера у својој средини, када у првој свеспи свога научног рада но овој струци мора да пабирчи по — ШеФлеу. Сада је на реду »Научни преглед" који би се са више права могао назвати „Списак наслова оних чланака, које су Срби напи сали у математици, физици , механици и хемији, са нсколико бележака о српским минералима, о вулканским појавима 1880-те године, са изводом из Нанчићевог чланка у „Просветном Гласнику" о ботаничкој башти у Београду. и са једном белешком о унионидама у Србији®. Да л' је и колико је то научни ареглед, то ће оценити они, који су имали прилике да читају научне прегледе који несу на Форму читуља за парастос. Али сви ти чланчићи све је то само „роиг заиуег 1ев аррагепсев«, главно је што сад иде, а то је Политична. Хроника, коју је написао велики Зајечарац главом — српски Деак — Никола Пашић. Кад човек помисли да наши радикалци имају своју „Самоуправу" и свога „Ћосу" у коме „терају" политику, онда се мора зачудити када види чак и у њиховом листу за науку п књижевност политички преглед, који за цело није ласно урачунати ни у какву науку, ни у какву врсту кљижевности. Тај научни барут О таџвина IX, 36. 40