Отаџбина

632

КЊИЖЕВНИ ИРЕГЛЕД

свету није било већег политичког скандала, него што бете онај ко.ји ја пропратио рођење радикалне партије ? И најзад зар сам Пашић не цризнаје да су обе стране, одмах после свршених избора, смишљале како ће једна другу да преваре „како би што веће ко ристи поцрпиле од постигнутог ресултата." ? Па онда што кривите напредњаке за оно што сте и сами радили ? Ово нехотично, наивно признање нашег великог Зајечарца може уједно отворити очи народу о главној бризи коју су његови „арави пријатељи" имали чим је иао Ристић. Главно ,је бнла погодба, главно је било ко ће бити владин посланик, ко ће бити председник или потпреседник скупштине, и кад се у тим судбоносним питањима за народно благостање и слободу несу могли погодиги, онда су се поцепали, и онда је постала ч-народна радикална странка». Ако то није чисто пожртвовање за народ, онда га ваљда и нема на овоме свету. Сада српски Деак у својој политичкој хроници пролази критички све законе које је напредњачка влада, поднела и које је скупштина решила. За закон о независности судској вели само то, да је у скупштини створио још јачу опозицију, а за чонвенцију с Вонтуом евоштапели: «Уговор је склопљен мимо закона о јавним грађевинпма и мимо обичаја и арактике, која се врши у другим земљама при таквим пигањима „Финансијска страна тога уговора неодрећена је (ах, и сувише тачно беше одређена !) и налаже Србији много веће терете, но што се могу оправдати „Друштву је остављепо тако широко поље слободног кретања, да се може рећи да је остављено без икаке контроле од стране државе. „Техничка правила о извршењу жељезниц« још су непотпуни ја и несавршенија. „И начин експлоатације није добро уређен. „Но што је најгоре, овај је уговор закључен са једним друштвом које се сродило с иолитиком Аусто-угароке, и с' опстанком и проширенем те монархчје." Ми смо навалице цитирали све што је наш велики енжењер и још већи политичар у својој кроници казао о уговору с Вонтуом да би могли констатовати како, у тим разлозима иротиву уговора нема ни словца о Финансијској несолидности ђенералне уније, ни словца о томе да је Бонту прост светски швиндлер и т. д. као што садз тврди његов лајб-журнал „Самоуправа" да је опозиција онд а говорила, када ни један човек није још могао слутити да ће онако силно друшгво банкротирати.