Отаџбина

538

из 1Ш30РИШТА

песник тражи од ње много, и она му по несрећи одобри све што тражи, тада не ће ни рок протећи, а публика ће тражити накнаду; тражиће мсжда и сувише. Тако то хоће неумитни закон компензације. Узалуд Је окривити је ноеле, да је исхариотска, Филистерска и шта ти ја знам. А шта би и могао песник навеети у своју одбрану, кад на све његове одговоре, она. мма ирава да му одговори: «Не дуГ }јем вама више ништа. Ја сам вам ■: ве исплатила, још првог дана; онда, када вам ништа не дуговах. Ви сте од мене, још у почетку ваше^а рада тражили награду за рад једног целог живота и ја вам је дадох без друге гаранције сем те, шго Јтавих неизвесну хипотеку на вашу будућност и на могућу срећу ваше инспирације. Оад је на вас ред, да ми моје симпатиЈе и подржање вратите песничким ентузијазмом. Пљескање, бурно изазиваље, венце, арославе, занос и усхит моје омладине, све вам дадох и наје ми жао. Али жалим, што сте ви рђаво тумачили моје намере и што сте моју штедрост узели за награду вашег првенчета, у место да сте је оматрали, као напред примљену плату за рачун вашег будућег рада " Грозно је, али је истина, да је многи таленат оиијен том штедрошћу иублике дочекао овај укор у — лудници ! Ми не знамо шта би нам на такав или сличан укор имао да одговори г. Лаза Кости1 ј , али му ту за цело, не би иомогли ни најсјаЈнији његови каламбури. Нека нас читаоци не разуму хрђаво. Ми потржемо овде г. Лазу Костића само као драмског иесника, а не и као књижевника. Оамо као према драмском песнику имамо неоспорна права да се жалимо на његову јаловост. И ми га овим јавно оптужујемо, да је проневерио најмилије «Преоднице» и оног громког одјека, што је после ње, прославио име младогсрпског Шекспира с једне и друге стране Саве и Дунава. Ми окривљујемо г. Лазу Костића због гаштине и што се дао завести ласкањем те оболео од самопрецењивања, да не кажемо мономаније. Истина, да ласкање заводи много јаких духова, али у овом најтежем од свију искушења, упознају се прави јунаци и природа нема ништа већег, од скромности великих људи. Ко подлегне таштини, Бог му одузима ону божанску искру, која само у неуморном, плодном творачком рад> иостаје буктиња и луч ђенија. Да је писац «Максима Црнојевића» тражио пре правду, него успех, да се је задовољно само са оним што је заслужио, са непрецењеном наградом свога рада, не би морао сад да плаћа тдко скуцо своју славу. Истина је, да већина песника ужива у хвалама, ма оне биле и претеране, али кад би они мало више о томе размишљавали,