Отаџбина

ЦРТЕ С МОРА

3

продрту рупу у чаршаву и да погледа, шта се то збива с осталим светом на крми. Једна међу њима, тога вечера, кад смо се кренули из Цариграда, као да је чешће провиркивала кроз рупицу, и сваки пут би опазила у блнзу младо грче, где суче брчиће све то живљим темпом, што се је више примицао њојзи, или боље продртом чаршаву иза којега севаху два ока, и свагда та иста два, јер их могох разпознати по необичном црнилу и чудноватом жару њиховом. Посматрајући их обоје, дође ми у памет, да жена има кадшто у своме оку нешто од змијина чара, и кад погледи човека таквим очима, овај јој обично пада у крило као кротко голубче. — — Али све да је љубопитна Туркиња у томе положају глумице кад гледа кроз рупу од застора, и бпла обезбеђена, да с нозорнице види ко год, на кога гледа, — ипак је заборавила на публику, што се метијаше по крми брода, а међу овом не беху сви неутрални гледаоци као ја што бејах: на предњем крају крме седело је на клупи једно исто тако младо Туре, и сукало је своје брчиће, али нешто спорије, одлучнпје но младо Грче. — Је ли то срећни супруг гиздаве Стамболике ? Упитах се испрва — не, овај је седео на доњем крову и сисао своју наргилу, као да му не беше ни на крај памети, да је вук — — не ! да је коза крај ограде његова врта, и да мери облапорним оком како ће да ускочи и побрсти од оцина поврћа — — . На срећу или по несрећи стари ј"е оџа имао у том харему осим ове још једну младу жену и јемачно зарад добра примера повео обе собом у Кандију, да покаже правоверним крићанима, како ваља савесно вршити пророкове институције ; — а младић, што је седео на предњем крају крме и сукао своје брке, и — као што ми се чињаше — пажљиво мерио сваки корак подузетног Грка, био је оџин слуга ; — виђаше се по мрком сукну његова руха, да је неотесана клада лепе Анадо1 *