Отаџбина

РУСКО-ТУРСКИ РАТ 63 5 г тија усташима и бпјаше жестоко враг српства особито за времена назначења Черњајева главнокомандајућим. »Голос* је падао на новце, па можда и бијаше подкупљен, он зна нрелијепо у највећој тајни устрајивати своје ствари, тако тев с почетка 1881 године узнаде руски читајући свјет, да јс пГолос" примао субвенцију од минпстарства народне просвјете, када министром бијаше Головмин, и да је из тога узрока »Голос« и нанадао на бившег министра Просвјете гроФа Толстова. Ту „Голосову« тајну открио је један руски кнез, напечатао ју у пМоско1>скима вједомостима«. Можда ће се наћи какав паша , да открнје и цариградску субвенциЈу За реп »Голоса" држаху се журналп "Отечественија Записки,,, "дјело«, „Биржеваја вједомости", (садашња »Молва") и т. д Они су морали да нападају, пошто по то славеноФилеки покрет, који они од све душе презираху, те за то и измишљаваху таке новости. Пре они то не могоше да раде, јер је народна струја била силна н сни се бојаху, да им не повјере и да ам се не догоди, као што се нанослетку и догоди »Голосу» После пак рата с особитом јарошћу нападаху на Черпајеза и Комарова за потрошене новце. Називаше Чернајева и Комарова мал да не лупежнма. Пападаше и на добровољце, и сва средства употребљаваше да умање народну симпатију к славенима. На славенске комитете и на љихове рачуне и њих љуто подозреваше. Ти нападаји најпре се одозваше на комигетима. Комитети имађаху благородну намјеру. да помажу Фамилијама рањених добровољаца и за то продужаваху сакупљати новце, али клевета тих благородних и либералних гласила закрише им достуи до обштественог џепа, јер већина устегну се од «дајанија блага», абиља мислећи. да сви њихових новци нису достигали цијели, те усљед тога многе кукавне Фамилије добровољаца , и многи доброљци рањени лишише се помоћи пеобходиве и заслужене. Осим тога, клеветама достигоше, да од симпатије к Србима пређе градско руско друштво к непавпсти . свуђе по градовима у скуповима могло се је да чује псовање Срба , псовање не заслужено и не право. Узалуд се неке новине и Славенски комитети у својима сједницама трудише, да представе ствар каква Је, све узалуд, јер сумља обуја многима ; напаху на Србе за убите им (!) добровољце и за неправилно-потрошене новце. Непријатељи славенски , или боље српски знали су слабу страну тиЈех руских симпатија, те и нападоше на њу и побједише. Ето у кратко историје развића и ослабљења руских симпатија к Србима 1875 и 76 године. Руски Пољаци силно поридашз, како Ерцеговатчки устанак и српски рат, тако и Руско-Турски рат. ГБихове симпатпје за све то време бијаху на странн Турака.