Отаџбина

КЊИЖЕВНИ Г1РЕГЛЕД

141

бе оружјем у год. 1815 настуиила борба дипломатска, коју је кнез Милош онако одлично за цело време своје прве владе водио, ноја је трајала иуних 50 годииа, а свршила се предајом градова у годиии 186 7. Почетак те дипломатске борбе наравно да је, као и еваки почетак у опште, био најтежи. У ондашњем београдском нашалуку још су <1е Гас1;о Турци господарали, између турских власти и кнеза Милоша борба се није никако ни прекидала. Сваком покушају кнежевом да ускрслом народном животу да колико толико правног и политичког основа, турске власти су се огорчено одупирале, гледајући у сваком таквом иокушају нападај на њихово вековно самовлашће. Поред те унутарње борбе морали су се и са ЈЈортом одржавати односи, који су у толико тежи били, што их кнез Милош није могао непосредно подити, него тек посредовањем турских власти у СрбиЈи. Полагању темеља нове српске државе много је сметало и ондашње метежио политичко стање на југоистоку Европе. Устанак грчки и немири у Влашкој у колико су били у стању да помогну могући оружани покрет у Србији, у толико су незгоднији били за мирне дипломатске преговоре. Напослетку свима тим тешкоћама придошли су и они појави, који су неизбежно скопчани са оснивањам сваког новог политичког стања. Кнез Милош је за време своје прве владе имао да се бори и са такмацима, који су се у народу мање или више истакли у раду на народном ослобођењу. У овој првоЈ књизи историјске грађе Г.^г. ПетровиКа износи нам се прва буна великашка против кнеза Милоша, буна пожаревачких кнезова. Са леликим делом везане су и велике тешкоће. У крајњем резултату најверније се огледа карактер сваког рада. Карактер политичког рада кнеза Милоша најбоље се огледа у данашњој краљевини Србији. У току времена, иред историјом, отпадају све тренутне омашке, свс ситније, па и крупније махне, исгорија оцењује само план рада и крајњи резултат његов. Остаје нам још да кажемо коју реч и о самој књизи и облику у ком су нам аутори лГрађе за историју краљевине Србије« изнели почетак кнез Милошевог рада. У предговору овој првој књизи »Грађе« аутори веле на завршетку: »Ми пуштамо мирне душе ову књигу, јер смо се доиста старалн, да учинимо шго можемо« .... Прочитав целу књигу свакн Ке признати да су аутори имали пуно право да те речи напишу. Ова прва књига заиста је израђена са свом пажњом и брижљивошћу, која се за радове те врстс