Отаџбина

140

КЊИЖЕ1ШИ 11РЕГЛЕД

Ту почиње историјска грађа, коју нам г. г. Петровићи у овој својој књизи износе. Она обухвата време од 1815 — 1821. У току тога времена ми видимо кнеза Милоша како се, према приликама, служи свима могућим срествима за цељи свога великог задатка. Добар војсковођа, Милош за кратко време низом непрекидиих победа, принуђава Турке да се пусте с њиме у преговоре о миру. Вешт преговарач, Милош у тим преговорима савлађује и шеретлук и беснило турско и прибавлЈа успеху свога оружја одговорни дипломатски успех. Добар администратор, кнез Милош за релативно кратко време, и не гледајући на сметње, које оу му турске власти чиниле, уводи у Орбији у свима гранама државнога живота примеран поредак. Нарочито у својим одношајимх према Турцима кнез Милош показује свој ванредни дар. Ставив се на чело народног устанка за ослобођење, кнез Милош је, користећи се искуством стеченим у Карађорђевом устанку, врло јасно увиђао да оружје није једино срество, којим се цељ постићи може. Ценећи правилно снагу свога народа, он је поред оружја рачунао нрема противницима и на своју интелектуалну снагу, и у томе можда лежи цео н.егов успех. За време које обухвата прва књига ове грађе, а та је за време кад је кнез Милош полагао прву основу новој српској држави, ми га видимо где се прама Турцима служи свима могу1 )Им начинима ; кад му затреба, он је љубазан, предусретљив, попизан па по каткад и серпилан ; други пут је онет смео и одважан, мушки заступа права народа и своје достојанство, и ако је потребе, он и попрети, по који иут тако, да се види да је готов да своју претњу и изврши. У дипломатији кнеза Милоша врло знатну улогу игра и кеса. Сваки разговор са каквим чиновником турским, сваки предлог везиру, сваку молбу прати и по која кеса Тим експлоатисањем турског чиновничког разврата, кн^з Милош се обилато користовао. Кад би хтели да окарактеришемо устанке од 1804 и 1.41 Ј, ми би онај први морали назвати војничким, а овај други политичким. Устанак од 181)4 био је без сваке сумње шире замишљен, он је имао за цељ да борбом, дужом или краћим, на један мах и потпуно отргне испод турске власти извесни део српских земаља, и тај покушај није испао као што рокосмо можда само за то, што је претпостављао јачу убојну снагу него нојом је устанак располагао Други устанак био је у идеји много одмеренији, он је ставио себи за циљ да оружјем извојује оно што је могуће, па да онда тек у току времена изврши идеју нрвог устанва. Идеја другог устанка само је реФормисана идеја нрвага. И с тога је после свршене бор-