Отаџбина

КН.ИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

139

века, у којима је и један део данашње Србије учествопао, уздрмали су и спољну моћ и унутарљи поредак турске царевине, те тим учинили могућим и наш народни устанак. Нешто дакле нолитички догађаји у Европи, еешто унутарње стање -гурске царевине, учинише те се у почетку овога века у Шумадији разви застава за ослобођење српског народа, за васкрс старе српске државе. Ворба, коју је око тога Шумадија отночела, заиста импонује својим карактером. Борба та претставља Један од оних момената у животу нашега народа, у којвма су се његове најбоље особине јављале, оне оеобине, које су у његовим синовима одржавале народни понос, патриотизам и веру у своју будућност, а код туђина оно суревњиво уважење, које је за наш народ било по каткад извор среће, али, на жалост, већином и узрок мпогих његових недаћа, У догађајима људским тешко је одредити у колико развитак њихов зависи од пралика, а колико од личних особина оних, који те догађаје руководе. А међу тпм народно оссћање увек тачно дели та два момента. У историји нашој ми видимо, на прнлику, да :се више пута за какву историјску личност зле судбе везују народне симпатије. Цар Лазар и син му деснот СтеФан заиста нису били завидне судбе, па ипак њихова успомена блиста сваком врлином у традицији нашег народа. Док напротив о деспоту Ђурђу који није ништа друго до наследпик њихове несреће, народ се са свим другаче одзиваБило како му драго, тек и устанак под Карађорђем није ишао успеха. Да ли су томе биле криве саме нолитичке прилике онога доба, или личне особине вође устанка, ми нећемо овде да оцењујемо. Свакако читајући изторију устанка од 1804 године, ми вндимо у вођењу његовом махне, веза(1е за извесне особине вође. Недостижан као војнички ђеније, Карађарђе је био слаб на политичком пољу. 1ћегов отворени и поверљив карактер није био за владање приликама, које су тражиле ммого рачуна а мало осећања у одлукама. Белико дело, које је аапочео и на коме је за пуних девет година неуморно радио, он је морао да напусти. Србија је опет постала турски пашулак. Србија је пала, али је у њоном паду било пуно наде на нови устанак. У борби од девет година народпи се понос био толико подигао, да даље робовање није било могуће. Народ је жел.по изгледао човека, који би започето дело устанка наставио и довршио. И доиста једва је прошла година дана, а народ с нова устаде. На цвети 1815 Милош Обреновић је код Такова гтоново развио заставу ослобођења.