Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

145

(У сиротну ти васветлиш избу Сребрн зрачак по зиду се скрива, Да сиромах давну срећу снива. И вад мртвим кад им живот мине Твој се зрачак полагано краде, Над иокровом остављеног сијне ; Као суза на мртвачком лицу К.оја шири срде пуно јада, Зради твоји затрепере тада.) Све је хармонично, свуда трагови велике и моћне љубави свака реч ввони одушевљено. Не може се пореКи, да ве[> том перспективом коју отвара песпик нашем погледу, постајемо богатији, богатији за једап део хуманитета који је он у нами пробудио. Његова појезија то је модерни хуманизам. Оно припојавање природи оно персониФиковање, јесте посљедица студије грчке митологије, чији траг иепрестано палазимо код' Врхлицког, и то у последње доба мање но отпре, а то је, мислим, у корист песника, /ер је грчка митологија у својим п »јединостима модерпом веку туђа, а после то је некако традиционално, да свака млада, књижевност прима не само онај дивни назор, но чак и појединости. Но и тамо где Врхлицки залута Пану, (бог природе у Грка) уме да нацрта тако свежу слику, да смо у неприлици да ли да своје пређашње тврђење задржимо или одбацимо Наводим овде за пример песмицу : »По киши«, која изненађује својом пластиком. С оним истим пијететом, с којим посматра нрироду, погледа он и на човека Но како пева о жени, он, љубаван песник ? Он пита за што је жене, те беле голубице, послао Бог насвет? Шта им може дахи земл.а ? Кад човек осеНа у срцу љубав ка жени, за што мора њиме такође да овлада и страст ? А ргоб V паа тиИсћ в!1у пеп1, пеп1, пеп1, М о<1тепН со 2аз1оиИ§ 6 2епо, ух(1у1,' ибе, 1 1азка, је 11 и^грет, (Што у нас мужева снаге пема, нема Да награде примиш, жено, заслужепе, Та све што ти имаш: срце, љубав твоја II она је овде само иретрпљељеј. Свака је му реч извађена пз дубине наше душе, свака је пуни акорд који је његова појезија пробудила у струнама нашег срда. Ти тонови чиста хуманитета, који су поникли из богатог духа Врхлицковог, ти му осигуравају високо место у сувременој Отаџвинж XI, 41. 10