Отаџбина

144

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

У првим збиркама није се Врхлицки тако жестио, не беше упоран него тих и тужан- — Он је остао свој сопствен, н.егов развитак је природан. И светски назор, како га означава у тој збирци, израстао је из исте му миели. Шта је човек ? Између срца и света једини је мост гроб; човек у њега улази само за кратко време. те да убрзо срасте с природом у огромну свеску. У гроб улазимо као материја те да постанемо идућег века мирис, роса, зрак, део васељене. А шта вели Врхлицки о Богу ? Све на шта погледамо оглашава нам Бога. Свет је у непрекидној бсрби и наглој громени, ако Бог скривен маском вечности, мирно стоји за њим, и нека се труде догматици да га сакрију од Лзудства у облацима Синаја или јаслима Назарета, он је само истина, благослов, л 3 убав. Тако се Врхлицки изражава о Богу у песми: Р1а1; иМ уи11 Већина песама ове збирке посвећепа је природи а понеке од њих прави су бисер. Напомињем две чисто описне : „Летњд« (стр. 41) и »Јесења крајипа* (стр. 54). С необичном истинитошћу оличено је у њима расположење лета и јесени — моментима тако срећно ухваћеним, и тако свежим бојама изведеним, да су те песме најлепше у целој збирци. То су два еФектна комадића појезије Врхлицког. Сиромашност пролећа које се буди и раскошно лето које је на умору, нацртани су вештином која сведочи о дубоком осећају, којим песник погледа на природу. Међу иесмама реФлективне природе, на предњем месту стоји песма : »Вече у жетви« (стр 48). Земља је добра мати човека, коме у време цветања и плода разда све, да би за зимњих ноћи спала у снегу сама. Не пита ко је сејао, или ко је жњео, или ко јој плугом распарао верне грудн пошто му симболом божанства, у неодморном раду и без престанка производи и с љубављу пружа човеку. Тај назор о природи налазимо увек код Врхлицког. Месецу вели: 'Гу зуШ5 V сћис1ои Ј1в1>и , ав^гЉгЈб јеје 8*бпу, #е спи(1еши, о №811 \е зпи гЛа, ве. Ва 4ув 1 рг1'1е1 шг1уусћ, кс1у2; гаћа1епе V гићаб ,јиГ; ориаШ је каМу, 1у окепкет ве укга^аз а V 8Јић1е 1уаг1 јејкћ 1е82 IV6ј уНс1иу ве гасћујуа јак 81га, јех ивеску зрогу V т1гпу г1а(Н зоигуоик.