Отаџбина

10*

КН.ИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

1 55

кн.иге, где наводим из једнога и то врло важног чланка, Срезневскога сасвим друго мишљен.е његово : Срезневски је кад кад називао вуковицу »сграмого« т. ј. чудноватим правописом, у коме је изгубљен нарактер ћирилице. Лош једно: г Вуловић мсказао јо једиу лепу мисао : књижевпи се језик ие ствара за дап (отаџб. св. 37, сгр. 152.) Та је мисао са свим оправдапа и научна , потпунце прихватам н.у, али с тога ие отоји оно, што. је ношгованп колега исказао мало пре на отр. 151 — 11о мишљењу његовом, «данас ое не би требало мучити одговором на питање, да ли је већа штета за српску књижевност , што јој се није нашао какав законодавац језика, као што су били какав Ломоносов и Карамзин, или је ве1|а гптета за руску књижевност што јој се није пашао какав Вук Караџић« Али Ломоносов и Карамзин стварали су дуго руски језик а Вук Караџић пак хтео је, да »створи за дан» српски књижевни језик и да са свим промени његов правац и основ. Мислим, да стране 15( и 152 — 37 св Отаџб. не могу да се изме1 )У себе погоде. На завошетку дозволите ми , да обратим нажњу српских патриота и писаца на небходну нужду, даСе штампајују сва писма Вукова, а такође и нисата му, да се износе успомене о књижевничкој радњи тога времена, о свезама књижевника тог времена и т. д. и т. д. Време се брзо креће, а сваки дан носи у заборав негпто, што би могло имати особити значај за право осветљење живота и радње тога без сваке сумње великог и важног радпика на пољу књижевности , као гпто је Вук Караџић. Вук сад спада у историју , његова радња и живот били су посвећени српској будућности, н Срби обвезани су, да проуче ту његову радњу, историју његовог живота, да изнесу свету сушту истину о овоме своме великом јунаку па пољу српс.ке књижевности , — Сва писма Вукова морају, да се штампају у тачмој верности њиховом оригиналу јер оваки су радпици на пољу књижевности, као што је Вук, достојни, да се чува свака њнхова црта и особина. Овде хоћу, да нагитампам једно пиемо Вуково , које је он писао славном Чеху Ганци , и које сам видео у Прагу 5 »У Добросоли ™ Септ. 823. Предраги иријатељу ! Ваше Предраго и високо почитајемо ггисмо од 21-га Јудија примио сам доста подавно ; опростите ми, што вам одма нијесам одговорио, а узрок ћу вам казати кад се састанемо.