Отаџбина

152

КЊИЖЕШШ Г1РЕГЛЕД

узме у обаир само известна струја или главна мрта, којо се одлик УЈ е једна снага од друге. — Што се тиче српске црквене књижевности, то и сад се она са свим природно налази под утицајем руске. Али осим тога и сам темељ, на којем г. Вуловић базира своје мишљегће, »с.рпска библиографија за новију књижевност« Стојана Новаковића — није потпуно чврст : мислим да би и сам г. Новаковић признао, за се његова »српска библиограФија«, ма да је најбоља и најпотпунија за сад, не би могла прештампавати без допуна, промена, додатака и т. д. г. Ђорђе Рајковић и мн. др. додали су много што-шта за српску библиограФију у разним свезкама Летописа Матице српске. Има књига, које су случајно дошле и у моје руке, и које иису забележене у библиограФији г. Новаковића. — Оваки, који се бави изучавањем кљижевности, добро зна колико муке има кадкад научењак — док дође до ове или оне ретке књиге. Често се дешава, да тек случајно научењак нађе некакав спис, броширу и т. д., којој се он није никако ни надао. — Прошле зиме била је изложба књига у Пешти. Мађари су изложили и српска издања, која су штампаиа у Будиму и издали су каталог: А та§:уаг кјга1у1 е^уе^егш пуотс1а 1;еппекетек сг1тје§у2еке. 1777 -1877. А Ма^у. ог8/ај?оа кбпуубаиеИ кЈаПМаз а1ка1таћо1 бзв/еаШкока. Ва1о$ћу 1в1;уап ВиЛарев^еп. 188 2. — У ов ш.каталогу има одед.ак за српске књиге, штампане у Будиму (згегћ пуот1;а1;уапуок, страна 213 — 24');. Ма да овај каталог није добро састављен и наслови срнских књига су рђаво преписани и наштампани, ипак и у њему лако је наћи неколико допуна за библиограФију Отојана Новаковића. — Да би показао јасније, како се пажљиво треба користити библиограФским податцима, хоћу, да наведем пример. Г. Вуловић у своме чланку (Отаџб. св. 37, стр. 151). помин.е о књизи: Итжа 1еропол111ка или ФилосоФија правоучителна — и даје годину штампања ове књиге !784. Он је узео податке о овој књизи из библиограФије г. Новаковића. Али г. От. Новаковић учииио је овде погрешку, јер на књизи Итпса срополитша стои година 1774. Погрешке оваквог рода могу се често и лако дешавати , али с тога још већма треба пажње од свакога , који хоће , да за научне цели употреби овакове књиге. Дакле, по моме мишљењу, не стоји ни метод, ни базис суда г. Вуловића о утицају руске књижевности не српску у XVIII и првој четвртини XIX века. (Нт.)сетиче мишљења о узоритости Караџићевог иравописа и суда о њему иокојног И. И. Срезневског (Отаџб. св 37, стр. 151,) жао ми је, што г. Вуловић није обратио иажње на стр, 156 моје