Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

151

убеђења, да у списима најбољих представника српске књижевности у XVIII веку, и почетку XIX, „очито се види утицај западно-европских књижевности«. Ту он наводи неколико имена српских спи.•атеља тога доба. Али утицај једне књижевности не друту огледа се не у броју превода са, једиог или др^ гог језика но у садржини, у правцу списа и књижевника — Не треба много труда и бриге, да истраживалац сриске књижевпости Х^Ш! и ирвој четвртини XIX века до^е до уверења, да у ово доба није било аотребно, да ее преводе руске књиге на српски, јер сваки, који је умео читати, добро је разумео руски, трсба, да се сваки истрвживалац само у неколико, упозна са старим библијотекама у ерпским земљама, са антиквари атом, — он Ке наћи у њима много регких « важних руских списа XVIII и почетка XIX века: он ће наћи издања Н. ИНовикова, књижевног радника у Москви и Петрограду за време Екатарине II, потпуне екземпларе старих издања Державина, Хераскова и т. д. Ако би он почео, да дубље проучава српске списатеље тога времена, то ће такође наћи или утицај ових руских сииса на српске писце тога доба, или напомену о овој или оној руској књизи, о овоме или ономе писцу, — чак и Доситеј напомиње о руском преводу Баронија, с којим је он почео, да чита «гражданскија» руске књиге. А гато се тиче Кенгељца, Соларића, Мушкатировића и т. д., то би их требало добро проучити пре негоизрећи, да се они нису налазили под утицајем, и то јаким, руске књижевности. — иенгељца су чак нападали, да је он превео с руског своје «Естестословије»., и он је одговарао на то и тражио сведочанство од председника руске петроградске Академије наука Адмирала Шишкова, да оно пије превод (в. моју књигу —• Вукк Караджичк и т. д. стр. 250.) — Кад се говори о утицају једне кп ижевности на другу, никако не може број иревода бити меродаван у томе суду ; преводи су можда један од најслабијих доказа утицаја једне књижевности на другу. Не може се оцењивати такође утицај књижевнички до ове или оне годиие, до из.)аска овога или онога смиеа, као што је то учинио напр. г. Вуловић, набрцјавгаи еаисе по библијогра«ији г. Ст. Новаковића од њеног првог листића до 1824 г. кад је Вук наштампао прву своју аесмарицу и своју аисменицу. Уносе књижевности само у књигама учевним могу бити подел>ене по годинама за олакшап.е у предавању, али кад треба, да се изнесе суд за посматраоце покрета идеја код иавесног народа, то мора да се •