Отаџбина

150

КЊИЖНВНИ ПРЕГЛЕД

Фонетичне системе Вуковог правовиса и т. д., а такође и чудновате, за мене бар, појмове о утицају једне књижевности на другу, — зауставимо се само на неколико, по моме мишљењу, сасвим неоснованих примедаба г. Вуловића. Иа стр. 149 Отаџб. г^в. 37. г. Вуловић вели, да ја ударам на Вуков нревод Повога Завета с тога, што се Вук епустио до «пониманил» самаго простаго человћка«. — На стр. 158 мога списа говорим : Понижавајући се до разумевања свакога простака. Оамо сувишним старањем, да од Новог Завета учини књигу за читање, може се објаснити, што је Караџић употребио такве изразе, као што су : трудна од Духа светога. и т. д. У другом месту наводим још једну реч, која никако није сходна за свето писмо на српском језику (стр. 152) и управо се чудим одбрани, коју је изнео г Даничић Дакле. други се смисао добија, кад се испише читава мисао моја, јасно изражена, к не онако као што је то учинио г. Вуловић, узевши еамо неколико речи из текста, које су се њему чипнле сходне. Ако се не варам, и сад још у српској цркви није признат превод Вуков за добар и каноничан, а мишљење богослова у оваковим питан.има је меродавно и за остале. Даље. — Мисао о томе, да се џ може искључити из сриеког а ЛФавита и растворити у дж, није моја : то говори чувени Миклошић у првоме делу своје упоредне граматике словенских језика (Ваик1ећге, "\У1еп. 1879 стр. 412.), као што сам показао у прамедби на стр 229 мога сииса. Али г. Миклошић се вара, мислећи, да је В У к први унео из румунске азбуке овај знак (Мхк1. I, 412), јер, као што к; жем на стр 229, има и пре Вука списа српских са овим словом. И с тога г. Вуловић нема права, кад говори о мојем мцшљењу о Копитару и наводи мој израз о џ без икакве везе. — Никако не појмим, у каквој се свези налази навод мога суда о Копитаровом характеру и ње! овим погледима на кн.ижевне нојаве са наводом1] мојим о џ, — као што је учинио г. Вуловић. За мене бар је то загонетка. Г. Вуловић стара се, да докаже, да се до Вука утицај руске књижевноети на српску огледао само у црквеној зианичној књизкевности. С том намером г. Вуловић узима библијограФију г. Отојана Новаковића. тражи спиее до 1814 г , о којима или је казано изреком, да су преведени с руског, или сасвим јасно, да је с руског прештампано, као што су Аиоетоли, Требници и т. д. — Дошавши до закључка, да је руска књижевност, на основу бројања тих списа, забележених у библијограФи.ји г. Новаковића, утицала само својом црквеном страном на српску, г. Вуловић долави до