Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

149

што сам чуо и могао кад кад навести из његових штампаних и нештампрних ггисама, која су ми до руку дошла, и из других извора, није ми још давало право, да се с поузданошћу упуштам у ту оцену Вука Приватна његова писма, које су досад наштампана, не дају ми права ни да осуђујем, ни да хвалим Вука Караџића, као човека. . За, ту оцену требајош мало почекати, јер је тек сада време, да се штампају усиомене о Вуку, историја личних одношаја разних лица са Вуком , преписка с њиме , причања о њему. Можда се тада напр. неће више подозревати, да је Вук Караџић био чак и агенат Метернихов, што ми је казао у своме писму Један од ауторитетних познавалаца словенског живота у првој половини XIX века. Српски патриоги и научењаци морају се побринути, да скупе преписку и заостатке од Вукове радп.е и да штампају све, не сакривајући и не мењајући ништа јер ово изискује научна истина, која свагда хоће, да одржи победу. То исто важи и за успомене о Вуку написане од лица, која су с њиме била у тесној свези, такође за ње п ове радове, који су заосгали нештамаани, за причања о њему и т. д. Надам се у име Божије, да се доцније још један пут вратим на рад Вуков, — онда ћу се користити и примедбама рецензенатч, и новим матери.јалом, који ће се изнети до тога времена. — Да моје испитивање о Вуку Караџићу није потпуно, о томе сам казао и сам у предговору, који је, без сумње написан тек онда, пошто је био наштампан цео спис: с тога ми изгледају чудновато речи г. Вуловића: Још у нредговору каже писац да од времена Вукова слабе свезе између руске и српске књиге» (Отацб. св. 37., стр. 147.). Кривица за ту неаотауност пада на српске истраживаоце, који су се још мало побринули, да добро проуче време до Вука, да скупе материјале за суд о времену Вука и да изнеоу и оцене радњу онакових писаца, као што су Орфелин, Раић, Доситеј, Ооларић, Терлаић и т д. На нека питања ренцезента мога спиоа можда ћу бити у стању да одговорим у једном новом истраживању. Што се тиче руских реценвената, одговорићу им у руским журналима, кад нађем за то згодно време и место. — Оад би ја хтео, да кажем неколико речи у одговор на' чланак пмптованог проФееора Светислава Вуловића у 37 св. Отаџб. о моме слису, За сад остављам на страну оцену Јмишљења г. Вуловића о реФорми књижевног језика, значаја његових претходника, значаја