Отаџбина

158

преко границе

Чш покугаавао бтима Р Фронта, јер је апсолутно немогућно отети је, ако ое иОлс брани, а нарочито зими. Чудновато је да дотични несу нигата научили из нашег првог рата, и ако смо свако војничко искуство- у њему скупо платили Никад нама Турци несу- отели ни јодну позицију с Фронта ма како да је народни војник лошији од низама који десетак-двадесет година непрекидно ратује, него су нас свагда изманеврирали са наших дивпнх позиција угрожавајући нашу одступпицу. Па и ако смо то небројено пута очима гледали, ми неколико месеци доцније, и то по1;а ћепе зими, хоћемо с војском да се пењемо уза зидове са, којих сипа убилачка пушчана и топовска ватра, хоћемо да отмемо Нишор с Фронта... По нашем немеродавном лајичком ммшљењу да је доиста тај «двотрани напад био зрело комбинов&н и вешто руковођен " онда или се не би враћала комбинована бригада која срећном инснирацијом њенога команданта беше већ на иозицији Равно, и која би са несравњено мањим жртвама заузела Нишор и Будимдел, или, кад се већ та глупост учинила из педантерије, онда би се првог дана покушало оно што је тек 16 -ог Дец. у зору поКушано, т. ј. обилажење Турског положаја преко Доброг Дола и Чуке, или најзад пред Нишором би се само демонстрирало, а пустило би се да Тимочке трупе отму Пирот, као што се и радило тек пошто се узалуд жртвовало скоро пет стотина војника. Турци на Нишору видећи пред собом читаву дивизију Шумадинаца не би ни једног чорека могли одвојити да пошл.у у помоћ својим трупама које се бораху противу Тимочана. Али куда смо ми забасали 1 Сигурно стратигија другаче наређује, само наш лајички мозак не може да појми ту логику. За то ћемо се задовољити да испричамо гола Факта, а стручњаци нека критикују. Да пођемо с једном шумадијском бригадом, н. пр> са, крагујевачком, да видимо шта је она препатила, па