Отаџбина

Г1РЕК0 ГРАНИЦЕ

159

онда да видимо шта причају људи из рудничке бригаде, и тек пошто с њима и њиховим крвавим главама дођемо и ми до уверења да се зидови главама не разбијају, онда ћемо иоћи с Тимочким трупама да видимо шта су оне радиле па ће. онда сваки читалац моћи сам оценити да ли је освајање Пирота носило на себи „печат модерног ратовања" да ли је тај „двострани напад био зрело комбинован и вешто руковођен" Ми ћвмо поћи са крагујевачком бригадом од оног момента када је прешла границу, а то је било 5-ог Децембра. Ево шта ми је причао очевидац. (( Тога дана заноћисмо у Доброславици. Мраз је био такав да се није могло, да се није смело опавати. Снег дубок, дрва нигде, крова нема да се склониш, шатора нема да се разапиу ; тако на снегу стојећи, скакутајући с једне ноге на другу, цвокоћући зубма проведесмо сву драгу децембарску ноћ. Па још кад погледаш војнике укочене од зиме, кад видиш како се јадној стоци похватало иње по целој кожи, страх да тв ухвати. «Ако овако дуго уздржи — помислих — како је наша војска добро снабдевена оделом и храном, далеко ћемо дотерати." Не знам од куда ми у оној невол.и иаде на памет народна скупштина. Волео би него Бог зна шта да су људи који одређују буџет за одело и осталу опрему војске ону ноћ са нашом бригадом. (( Једва дочекасмо да сване. Отуд одовуд набра се мало дрва, наложисмо мало ватре. Сутрадан, на Св. Николу попусти мало зима, али тако мало, да смо само ми били у стању без термомстра осетити разлику. Нама беше доста један степен топлоте па да скачемо од радости, да бацамо капе у висину. Ал' колико је Вог био добар толико и Св. Никола беше на свој „тезоименити дан» милостив те нао мало огреја. Ту ти се мало рашћеретамо, неки који славе Св. Николу а имађаху по мало , „мученице« дадоше и нама да се прихватимо. Али по11 *