Отаџбина

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

161

«10-ог Децембра остала је бригада у оваквом истом положају, Дивизијар је са бригадирима рекогносково беше алан за наиад на утврђени иоложај турски код села Нишора. Наша бригада доби улогу да „образује" лево крило целог нападачког фронта. За ту цељ има се бригада распоредити од села Доброг Дола па до виса «Игришта. в Три наша батаљона, једна чета добровољаца и један ескадрон под командом бригадировом напашће с Игришта. Наш П-ги Лепенички батаљОн имали смо да уступимо рудничкој бригади која ће на центру (( радити,» а један батаљон остаје деташиран (I ви Гружанскгг) у селу Темској код Дивизијара — сигурно као општа резерва. На случај неуспеха отступница к селу Копрвштици, а ако се ни ту не могнемо одржати, онда к реци Темској преко „мртвачког моста." Лепа парада — помислих, кад сам прочитао и то у диспозицији — на тој дубокој реци са стрменим обалама и са козјом стазом по врлетима био бн нам за цело мртвачки мост за прелазак у онај свет у коме није тако хладно ! . . . „Пошто смо деташирали она два батаљона кренемо се 11 Децембра са (( рестом» од 3 батаљона преко села Орашца, испод падине виса Голеша, преко «Жарног Ливађа» ка свом положају. Вригада се кренула у 8 часова у вече и да би по ноћп могла пут потревити добила је воћу. «3има је била ужасна поледица таква да смо милели, а како је до позиције која нам беше намењена ваљало непрестано ићи узбрдо, то смо се управо пужали. С нама пође и једна четрифунтова тешка батерија под командом капетана Шамановића, која је толико муке и напрезања поднела да се успужа до на положај, да се има благодарити једино енергији кап. Шамановића што се доиста попела. Местимице су и пешаци морали гурати каре. Овако продужисмо до Ореовице, где наш вођа на један пут изјави да нас не уме даље водити,