Отаџбина

1 62 ПРЕКО ГРАНИЦЕ да сам не зна којим правцем ваља даље поћи. Ноћ као^ тесто, 11 сахата ноћу, а сутра у 6 часова треба отпочети борбу. Напред не знамо куда ћемо, назад се нема куд. Бригадир пошље свог ађутанта дивизијару да га пита за упуство, а сам изашље патроле десно и лево да чепркају неће ли нгћи завејани пут. Осем тога тру дио се да од оближњих сељана сазна како ће најлакше доћи на одређену позицију, и тако једва око 6 сахати изјутра стигне у Копривштицу после пуних 10 сах. марша, и ако од Темске до Копривштице нема више од 5 3 сахата. Док се је бригада пела ка Копривштици дотле је VI тешка батерија под заштитом четвртог јасеничког батаљона са најтежом муком и опасношћу извукао своје тоиове на «Игриште.» «Кад осванусмо 12-ог тек сам онда видео тешкоће које чекају нашу бригаду. На месту на коме стајасмо не беше ничег другог до кршних стена испречених у стотину праваца и иокриЕених високим снегом. Нити мо'ш да седнеш да се одмориш, нити пак можеш ићи, јор пред нама је најталасастије спуштанЈв стена до по тока који се се зове «Без-дел в . С леве наше стране кршни огранци Балкана са висовима Мали Врх, Доброделски Рид, Видлич, десно Голеш, Копривштички Ерст, Игриште , а пред нама — с ону страну Без-дела — непријатвл.ски положај, село Нишор, до њега десно кршни и стрми вис Корен , лево платовчић „Рудина", позади вис Гугово. Што за нас беше најгоре, то је што поред дубоког снега, страна турског положаја која беше к нама окренута, беше врло стрма. Могло му се прићи и ако се тешком муком само седлашцем између Без-дела и Царевог потока што утиче у Добродолску речицу. «Чим сам ово видео помислих да Команданат наше дивизије није добро разгледао положај, јер да га је добро видео , он нам не би давао задатак да одовуд нападамо ..."