Отаџбина

170

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

наши честити војници пролазили, могуће да би тада имао мало вештине да Вам их опишем. Али сада сам у топлој соби за глатким столом, уз остале повољне околности,патња је она давно прошла, изашла је тако рећи из моде, те ми се сада јавља као пријатна прошлост, о којој ћу можда знати боље да приповедим онда када дође време да се у својој про шлости ужива. Од мобилизације до концентраци је на Бабиној-глави истина много је времена прошло, али су дуги и тешки били они маршеви дотле, и једва. бејаху бољи и остали. Ладна киша, блато преко изобиља, снег, биваковаше, не под ведрим небом као што се то обично у говору замишља, већ под ладном кишом или снегом, често без дрва а понекад и без уредне ране: ето то су нам били нераздвојни другови. Наши војници бејаху на те неповољности осетљивији, јер са оделом врло траљаво стајаше. Прелазећи места између Књажевца и Бабине-главв која имају тако корактеристичке називе, као што су Бабина-нос, Тресибаба и остала што по извесној приповетци имају тако тесну везу са једном истом бабом, имали смо прилике да ваиста сви они називи одговарају судбини бабиној, и да није баш сасвим чудно што јој је тек једва глава допрла до места «Бабина глава" па ту сасвим застала, јер је и за нас ова најтежа и кулминациона тачка свију дотадањих напора. Ово јеместо право курјачко тркалиште дивља, отворене, висока планинска потпуна голет, коју туку ветрови са сваке стране. У оно време, када ми на Бабиној - глави бејасмо, уза сву невољу придружи се још и најћоравастија Анђелија са свима својим чаробним зефирићима који истерују топлоту и из најсакривенијих буџака. те наста алтернатива,: Црћи или остати. Наравно ово последње превладало је, осгавивши у осталом добар број болесних, промрзлих и од сваке руке одсуствујућих.