Отаџбина

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

171

Од зимског рата и од оскудице у томе добу нема већпх невоља за војску, која има да се бори по слабо насељеним местима , као што је то код нас било- То квари ред, сигурности и све чим се добра војска одликује, а хоће кад што по мало да дирне и у дисцмплину, ту најосетљивију гкицу војничку. Доста је ваљаних војника у таким приликима пропало и пропадаће. Ми смо то као и Руси осетили. Међу тим на част нашој народној војсци она је све те незгоде савладала, излазила је из свију и најпосле јавила се као чињеница на коју будућност нашу ослонити треба. За срећу на Бабиној-глави не остасмо дуже од 1*1, дана. Обрадовала нас је заповест за кретање к ГТироту. Док се неке групе креташе од Доброславице друмом к Нишору, ми узесмо преки пут преко села Орља и Базовика до Церове. Преко неспретних и неутрвених снежних стаза креташе се војска 9-ог Деиембра у колони «по један», гамижући и посртајући о стене и врлети. После три сата марша угледамо Церову, жалосно селанце што лежи у клисури, кроз који води друм видински к Пироту. Но за то дођосмо у југовину. Ватра и рана учинише своје, Бабина глава са свима својим страхотама остаде иза леђа, логоришта се испунише великим ватрама, уз које наши војннци крмељајући пекоше разностручне ћебапеи сушише замрзнутечарапе и опанке. Нишор и Будим-дели већ нису сад тако далеко од нас. Мере за опрезу бејаху озбиљније. На стазама које од Будим-дела к Нишору воде преко св. Ђорђа (манастира) и Темске креташе се разне страже и извидничке патроле, као и на стазама које од Церове воде у разним правцима к Ак-Паланци. 40-га Дец: командант II. дивизије посла са Пандирала ову наребду;