Отаџбина

ПОШЕТА З^ЛКЗП^Г-А. _ _ _

Пошета мома убава Низ тија иуста чаршија На неја џан -Фес гаалваре На глава крмез шамија. Ој мори момомалена, Уби ме туга голема 1 За њом ми момче идеше Кроз тија тесни сокаци На себе он се кунеше Момици лице да љуби ! Ој мори момо малена, Уби ме туга голема ! Луто га мома артује; »Да ми те стрела не уби. Не сувај рука на мене Бело ми лице не љуби !« Ој мори момо малена, Уби ме туга голема!

Ах, момо, јагне убаво Што ли ме џанум артујеш, На мене момче сироче Што таква клетва казујеш ? Ој мори момо малена, Уби ме туга голема ! Не ли с'м тебе зборио Кога те видоф убаву: Не дигај скуте високо ! Не оди кроз мрак девојко ! Ој мори момо мадена, Уби ме туга голем ! Не ли с'м тебе зборила: Момиче мори, момиче, Не носи дреје црвене Не тргај срце у мене ! Ој мори момо малена, Уби ме туга голема !

^ДРАГУТИН ј]. рЈхЛИЈ-К.