Отаџбина

СТВАРАЊЕ ИСАШОПОСТАЈЛЊЕ.

»ЛУаа \^аг' еш (ЈоМ (1ег пиг уоп аивзеп зиеаве, Јт кгеја (1аз А11 ат БЧпдег 1аи1'еп Пеззе ! Јћт 21ет(;'8, сИе "УУеИ т Јппегп ги ћсете^еп, Какиг 1п вкћ, вјсћ т Ка4иг ги ће§еп 8о (1ап \?аз т Јћт 1ећ{ ип(1 \уе!)1; ипЛ 181., Ше беше КгаИ, П1е бетеп веЈв! уегипав!«. Гете I. Постанак првих оргаиизама. Сви велики појави у оргзнској природи, сви општи резултати зоолошког и ботаничког, морфолошког и физиолошког испитивања приморавају нас као са неком математичком нужношћу да признамо следећи огромни резултат да су свн организми, — како они који и данас још живе, тако и они који су одавнаизумрли,— почевши од иајпростије органске јединке па све горе постепено пењуКи се до највиших и најсавршенијих, — постали илиизједне или из неколико сасма простих исконских тварчица, пра-организама, и то лагано мењајући се, лагано и и без престанка напредујући и усавршавајући се. Овај развитак извршивао се и а сада се још извршује једино помоћу материјалног плођења, а ио законима наслеђа и прилагођивања. Сви, па и највиши и најкомпликованији организми, могли су само овим путем постати, т. ј. лаганим диференциран.ем и трансмутацијом од најпростијих и најнижих органских јединака. Ето то је основа, то је језгра оне теорије, која се обично зове десцендентна или трансмутативна науна, а осниваоци њени били су Аамарк, Гете и Дарвин. Она је и данас још једина наука која је у стању да нам покаже, како се из најпростијих и најнесавршенијих праорганизама могоше развичи највиши и најсавршенији органиами и то лаганим , поступним диференцирањем у свима могућим правцима. Но ова теорија о развићу организама није нам само дала никаквог одговора на једно врло важно питање, које врло у тесној свези стоји са овом науком , није нам одговорила : како иосташе она ирва и најиростија органска створењ а,_