Отаџбина

СТВАРАЊЕ И САМОПООТАЈАЊЕ

193

много примењивана на оне организме, што већину живота свога проводе у унутрашњости других животиња ранећи се од истих и патећи се неким особеним у оно доба непознатим начином плођења. Али кад је доцније познат био онај заплетени начин распЛЈ^авања оаих органнзама, настуиило је онда неко онште повлачење у натраг, јер се из овога закључило на неко ново хомогено расплођивање за све организме без разлике и сви су од једанпут опровргавати исконско отварење првобитних организама. Напослетку овај са извод временом тако догматички рашиоио, да је »вера на ^епега^о ае((и1уоса" у последњим деценијама важила као критеријум ненаучног биолошког правца. Како се ово повлачење сасма једнострано развијало, најбоље се види из ватрених дебата, које су вођене последњих година у седницама Француске Академије, у којима је Роисће1; био за а Раакеиг против ОепегаНо аершуоса. За наше питање о првом постанку органских створова ова форма инсконскога постајања, так звана ОепегаИо ае^шуоса, по којој би се имали развити извесни нижи организми из већ аостојеИе органске магерије, која је мађу тим продукт распадања и труљења других организама, нема бог зна какве особите важности а за нашу природну историју ностању од сасвим је споредног значаја. Нас се више тиче да будемо на чисто : имали Аутогоније ? Да ли је икако могуће да оргпнизам постане не од органске материје, већ од материје анорганске? Јер да може бити ових органских материја, из којих би се после спонтано развили други организми, предпоставља већ екзистенцију других (изумрлих) организама, а тиме се ни најмање не објашњава први спонтани постанак живих створова. Али и негледајући напослетку на то сам начин, којим је ово питање од многих аутора , како бранилаца тако и противника исконскога постања, у дискусији увлачено, тако је прост, тако не научан, да ћемо ми овде преко њега сасвим ћутке прећи. Но и кад би летимице нрегледали начин, којим је ова врста исконскога постања, т. ј . СгепегаШ аедшуоса од многобројиих природњака испитивана и претреоана била брзо ћемо увидети, као в увек што бива при оваким огромним питањима, велики недостатак у философској методи. Оскудица у једном општем прегледу природне целине са њеног философског схватања, отуда за тим преокренути начин постављања питања о арироди, инконзенквенца испитујући метода и отуда лажни закључци, — једном речи сви ови основни недостатци сваке лажне или бар несавршене методе исиитивања природе излазе нам овде на видело, површно текпри-