Отаџбина

19-2

СТВАРАЊЕ И САМОПОСТАЈАЊЕ

посредним плођењем развили сви доцнији потомци ове Феле, који или и данас још живе на нашој всмљи или су већ одавна изумрли Према овоме све јединке н. пр. врабаца, човека итд. које су некада живеле као и оне, које још и дапас живе били би непосредни потомци једне једите јединке или њих више, које су међу тим спонтано постале или једанпут (у неко извесно доба) или више пута једно за другим. Овој хипотези (при којој нам је сасвим све једпо, да ли је то постајање било само једаипут или више пута, да ли Је тада псстала једна, две или више јединака као и да ли су ове прве јединке постале као јаја или као већ одрасла јединка итд.) најближе стоји она мало час поменута, врло распрострањена хипотеза о стварању, по којој су од сваке Феле створени један или њих више праотаца. Између ове две хипотезе само ја та разлика, што код горње хипотезе на место самовољног плана стварања или творчеве вол>е ступа у дејство слепа сила »мртве® материје. Али и не гледајући на то ова се хипотеза не може одржати још и због тога, што је основана на са свим лажној догми о непроменитости Фела. На послетку и да се не обзиремо на то, па опет преставка н.ена, да и најсавршенији и најкомпликованије грађе организми, као што су н. пр. више животиње и биљке, могу постати просто из непосредног дејства силе једне неорганизоване материје, противу речи тако јаено најнростијим и најпознатијим Фактима, да ова хипотеза никада није могла задобити ширег нити већег признања. Друга група хипотеза о исконскоме стварању тврди , да су из постојеће оргапске материје , једино помоћу њене сопствене органиааторне силе, могли постати облици нижих организама, животиње и биљке најпростије организације. Амо долазе сва мишљења наших старих природњака кушајући у различата времена да растумаче проблему исконскога постајања. Још Аристотело мислио је да црви у сиру постају од самога сира, да из трулећих вегетабилних материја могу постати ниже животиње, као што су разни црви, инсекти итд. Али доцније кад се помоћу микроскопа сазнало за миогобројне сићушне, голцм оком неприметие организме, који се у свима устајалим водама иалазе, онда се мислило да већи део ових организама самостално постаје вз органске материје, кога је продукт изумрлих организама а међутим распрострањена по свима водама без разлике. Да се ова хипотеза: депегаНо ае^шуоса тако брзо укоренила и раширила припомогла је много та околност, што је нађено да у свакој течности, која је само инФундирана органским материјама, одма почињу развијати многобројни сићупши ор Ганизми, животиње и биље. Нарочито је ова ^епегаШ аедшуоса