Отаџбина

СТВАРАЊЕ И САМОПОСТАЈАЊЕ

191

III. Исконско постајање иди (хепегаИо 8роп4апеа. Првобитнц механички постанак или постанак најпростијих безструктурних организама без родитеља, о ком ћемо у следећем одломку онширније говорити под именом: самопостајање или аутогонија, само је у неколико истоветан са оним различитим Фелама слободног или исконског постајања, које су познате под именом : ОепегаМо зро1апеа. аеријуоса, ће(его§епеа, опдтапа, ап1ота (:1са, ритШуа, рпт1§еша, ргјтапа е(;с... о којима су међу тим одавна врло интересантне препирке вођене. »У исконском стварању (ОепегаИо зроп!.) вал>а да разликујемо два са свим различна начина: Аутогонију и Плазмогонију. Под речи Аутогонија разумевамо постанак најпростије органске јединке у анорганској течности, у којој су разлучена проста а не сложена једињења свију оних елемената, који су потребни да направе организам (н. пр. угљена киселина амонијак, бинерне соли итд). Исконско стварање пак зовемо Плазмогонијом истом онда, кад организам постаје у органској течности, т. ј, оној која има већ у себи разлучене све оне нотребне елементе и то у Једињењима угљеничким, врло заплетеним, као што је н. пр. беланчевина, маст, шећер итд." (Прир. Истор, Постања стр. 278). Мишљења природњака о овоме исконскоме постању организама раалична су истина, али се при свем том у једној тачци слажу, а та је: да по извесним нама до данас непознатим процесима живи створови постају из тако зване «мртве» материје сопственом својом силом без мешања какве год стране изван материје находеће се творачке силе. Према овоме можемо све различите представе о исконскоме постању (ОепегаНо ароп1;аепа итд.) скупа сложити у једну хипотезу која би на супрот стајала свима оним другим противничким хипотезама о некаквоме ванприродноме стварању (СгеаИо). Као што смо видели да се све различите хипотезе о стварању могу поделити у три различите групе, које се више или мање удаљавају од научног разумевања, тако се исто могу поделити и све могуће хипотезе о исконскоме постајању у три различите групе, које се мање или више приближавају правом научном схватању. а од којих ћемо ми за нас само једн.у узети трудећи сс да докажемо неопходност исконског постајања. По једној групи ових хипотеза постале су спонтапо од сваке Феле у неко извесно доба или у различитим добима историјског развитка земд,е једна или више јединака, од којих су се после не13 *